Ako Vas muči vasbol u vratu i ne znate koji je pravilan položaj za spavanje i najbolji jastuk za vrat i cervikalni sindrom, saveti našeg specijaliste fizijatra otkloniće Vam dileme kako spavati kad boli vrat.
Tokom spavanja naše telo se odmara i regeneriše. Položaj u kome spavamo može ili pomoći ili ometati taj proces u zavisnosti koiliko efikasno podržava prirodnu krivinu kime. Veoma je često da se ljudi probude ujutro sa novonastalim bolovima u vratu, ponekad i zbog lošeg i nepravilnog položaja pri spavanju.
Mi provodimo trećinu našeg života spavajući ili mirujući. Stoga je veoma važno izabrati ispravan položaj pri spavanju koji pomaže oporavak našeg tela. Adekvatna pozicija pri spavanju smanjuje stres na kičmu. Nasuprot tome, loš položaj kičme može da poveća bol ili ukočenost u ledjima, rukama i ramenima. To sve zajedno može uticati na loš kvalitet sna, ali i života generalno.
Koji je položaj najbolji za spavanje ako imate bol u vratu?
Najbolji položaj za spavanje je onaj koji podržava optimalan položaj vratne kičme. Spavanje u položaju koji ne opterećuje vratnu kičmu i ramena pomaže da se smanji bol u vratu i poboljša kvalitet sna.
Kičma pri spavanju treba da bude u neutralnom položaju, sličnom onom kao kada stojimo uspravno.
Koji jastuk da koristite ako imate bol u vratu?
Pravi jastuk za vratnu kičmu ili dušek može pomoći da se smanji bol u vratu i olakšati spavanje. Pogrešan jastuk ne samo da može provocirati bol u vratu, već može biti i direktan uzrok nelagode tokom noći. To dovodi do buđenja tokom noći, i nastanka začaranog kruga gde je teško obezbediti odmor neophodan za oporavak od bola u vratu.
Vaš jastuk najverovatnije nije jedini uzrok bola u vašem vratu. Međutim izbor pravog jastuka i položaja za spavanje može smanjiti pritisak na vrat. Treba da zamenite jastuk kada više ne pruža adekvatnu podršku vratu.
Pacijenti sa bolom u vratu treba da izaberu jastuke koji omogućavaju da glava i vrat budu u istoj ravni sa ostalim delom kičme
Drugi izbori su vezani za položaj u kome spavate.
Kako da spavate na strani sa bolom u vratu?
Spavanje na strani je dobar položaj za pacijente sa bolom u vratu.
Ako spavate na strani treba da vodite računa da je vrat u istoj liniji sa stomakom.
Na taj način će se smanjiti pritisak na vrat, stabilizovati vrat i omogućiti njegova slobodna pokretljivost.
Da bi postigli adekvatan položaj treba da izaberete jastuke koji održavaju glavu u neutralnom položaju. To podrazumeva izvegavanje debelih jastuka ili spavanje na više jastuka.
Visoki jastuci podižu glavu i vrat prekomerno, što pogoduje bolu u vratu.
Ako imate bol u vratu možete i modifikovati jastuke koji imate kako bi obezbedili adekvatnu podršku vratu. Jedna strategija je da se peškir za ruke urola i stavi duž duže ivice jastučnice. Oblik urolanog peškira se može menjati tako da podržava prirodni položaj vrata i da upotpuni prostor između bočne strane lica i ramena.
Nakon što ste namestili peškire za podršku, probajte da testirate da li su vaša glava i vrati u liniji sa ostatkom tela. Jedan od načina da testirate da li je položaj adekvatan je da vas neko slika u položaju kao ležite na strani. Proverite da li je vaš vrat prati ostatak tela ili je potrebno dodatno podešavanje jastuka.
Kako da spavate na leđima ako imate bol u vratu?
Spavanje na leđima je drugi po redu najčešći položaj za spavanje. To je takodje jedan od najboljih položaja za spavanje kod pacijenata sa bolom u vratu. Spavanje na ledjima sa adekvatnim položajem glave i vrata može smanjiti bol u vratu.
Ako imate problem sa vratnom kičmom treba da budete sigurni da Vaš jastuk kad spavate na leđima ne gura glavu put napred, već da su glava i vrat opušteni.
Ako imate problem sa bolom u vratu i spavate na leđima možete smanjiti u bol vratu prilagođavanjem položaja sa nekoliko jastuka. Mali jastuk na bazi vrata može da održi glavu u neutralnoj poziciji. Takođe se savetuje da se stavi jastuk ispod kolena ili natkolenica kako bi mišići duž kičme bili ravni, a mišići vrata opušteni.
Druga stvar o kojoj treba voditi računa prlikom spavanja na ledjima je položaj ruku. Određeni položaji ruku mogu aktivirati mišiće gornjeg dela ledja i vrata, što uslovljava rotaciju tela i narušava adekvatan položaj ledja.
Ako spavate na leđima trudite se da Vaše ruke budu pored tela ili u položaju na grudima.
Najgori položaj za spavanje kod bola u vratu
Spavanje na stomaku se ne savetuje kod bola u vratu.
Ovaj položaj opterećuje dodatno vrat i može ometati oporavak bola u vratu. Ljudi koji spavaju na stomaku u proseku se češće žale na bol u vratu u poređenju sa onima koji spavaju na leđima ili strani.
Ukoliko spavate na stomaku pokušajte da promenite položaj. To nije jednostavno, traži vreme, ali je moguće! Jedan od načina da sebi pomognete u promeni položaja spavanja na stomaku je da stavite jastuke oko tela kako bi sprečili da se okrenete na stomak dok se ne naviknete na novi položaj pri spavanju.
Ostali saveti za spavanje sa bolom u vratu
Pored izbora pravog jastuka, na bol u vratu možete uticati i izborom dušeka na kome spavate. Zamenite stare dušeke i jastuke novim. Uopšteno se kod bola u vratu savetuje spavanje na tvrđim dušecima. Bol u vratu možete smanjiti i promenom životnih navika, koje na prvom mestu podrazumevaju što aktivniji način života.
Ukoliko imate jak bol u vratu, koji može i ne mora biti praćen bolom I trnjenjem u ruci, obavezno potražiti stručni savet lekara specialiste fizijatra. Pored različitih fizikalnih procedura i terapijske masaže, postoje brojne vežbe koje vam mogu pomoći da opustite mišiće vrata i smanjiti opterećenje vrata, ramena i gornjeg dela leđa.
Spondiloza predstavlja degenerativno oboljenje koje zahvata meka tkiva i kosti kičme.Ovo stanje najčešće nastaje sa godinama,.
Iako spondilozom kičme može biti zahvaćen svaki deo kičme, ovo stanje najčešće zahvata vratnu i lumbalnu kičmu.
Preko 85% pacijenata starijih od 60 godina ima cervikalnu spondilozu.
Spondiloza nije reverzibilna, ali se simptomi kod najvećeg broja pacijenta mogu kontrolisati lekovima, fizikalnom terapijom i promenama načina života.
2. KAKO NASTAJE SPONDILOZA?
Najčešći uzrok nastanka spondiloze je kumulativno opterećenje zglobova koje se javlja tokom godina. Ono dovodi do degenerativnih promena, tj. okoštavanja kičme. osteoartritisa ili artroze.
Okoštavanje kičme može nastati i kao posledica prethodne povrede kičme. Npr. spondiloza kičme će se češće javiti kod pacijenata koji su :
Imali saobraćajni udes, pad ili drugu povredu
Bave se takmičarskim sportom
Bavi se fizički teškim poslovima
Imali su prethodnu operacije vrata ili kičme
3. RIZIČNE GRUPE ZA NASTANAK SPONDILOZE
Faktori rizika za nastanak spondiloze kičme su:
Starost preko 60 godina
Degenerativne promene na drugim zglobovima
Fizički intenzivni poslovi koji podrazumevaju podizanje većeg opterećenja i savijanje
Intenzivno bavljenje sportom
Povreda vrata ili leđa
Prethodno hirurško lečenje kičme
Gojaznost
Pušenje
Fizička neaktivnost
4. SIMPTOMI SPONDILOZE
Mnogi pacijenti sa okoštavanjem kičme nemaju simptome ili druga neurološka oboljenja. Međutim, mnogi pacijenti sa spondilozom vrata ili spondilozom kičme imaju simptome koji se javljaju povremeno i blago ili intenzivno. Tegobe se mogu razvijati i postepeno tokom vremena.
Znaci i simptomi spondiloze kičme mogu obuhvatiti sledeće:
Bol u vratu ili leđima prilikom kašljanja ili kijanja
Smanjena fleksibilnost i pokretljivost u vratu ili leđima
Zvuci “preskakanja” iz kičme
Bol koji se širi iz vrata i donjeg dela leđa u ruke i noge
Utrnulost, trnjenje i slabost ruku ili nogu
Nestabilan hod
Mišićni spazmi
Glavobolje
Poremećaj funckije mokrenja i defekacije
5. DIJAGNOZA SPONDILOZE
Prvi korak u postavljanju dijagnoze spondiloze kičme je pregled fizijatra!
Pregled fizijatra obuhvata
1. Uzimanje medicinske anamneze
2. Fizikalni pregled – sastoji se od niza testova koji pomažu lekaru fizijatru da precizno postavi dijagnozu
3. Dodatna djagnostika – može da obuhvati rendgenski snimak kičme, magntenu rezonancu kičme, CT ili EMNG pregled
Za postavljanje dijagnoze spondiloze vrata ili spondiloze kičme značajne su informacije koje se vide na snimcima kičme. Koštane promene su najevidentnije na rendgenskim snimcima kičme, dok se meka tkiva (npr. diskusi) bolje vide na magnetu ili CT-u.
Promene koje se mogu videti obuhvataju osteofite, koji predstavljaju male izrasline nove kosti, ili buldžing ili hernijaciju diskusa. Svi ovi nalazi mogu biti odgovorni za suženje kičmenog kanala ili pritisak na susedne nerve.
Kada se postavi dijagnoza može se definisati precizan plan lečenja.
6. LEČENJE SPONDILOZE
Lečenje spondiloze zavisi od simptoma i nalaza, kao i dela kičme koji je zahvaćen.
Shockwave terapija se može koristiti za razbijanje bolnih čvorića u vratu i leđima („miogeloze”). Akupunktura kao komplementarna metoda može značajno uticati na smanjenje spazma i bola kod ove grupe pacijenta.
3. VEŽBE ZA LEČENJE SPONDILOZE
Sve je više dokaza da rehabilitcija zasnovana na vežbama predstavlja najefikasniji način lečenja spondiloze. Međutim, važno je da prvi korak u vašem lečenju uvek bude pregled fizijatra, koji će savetovati vežbe u odnosu na vaš problem. Takođe je važno da vas vežbama obučiti ili da ih radite pod kontrolom stručnog fizioterapeuta.
4. MASAŽA ZA LEČENJE SPONDILOZE
Terapijska masaža može pomoći za smanjenje mišićne napetosi, poboljšati cirkulaciju i smanjiti bol. Ne može se savetovati svim pacijentima, jer u slučaju da postoje akutni simptomi kod spondiloze masaža može provocirati tegobe.
5. ORTOPEDSKA POMAGALA
Mekani okovratnik može rasteretiti vrat i smanjiti na taj način bol. Međutim, ako se nosi duži vremenski period nanosi više štete od koristi.
6. HIRURŠKE I DRUGE MOGUĆNOSTI LEČENJA BOLA U VRATU
Steroidne injekcije. Injekcije kortikosteroida u blizini nervnih korenova i zglobove vratne kičme mogu biti opcija za lečenje bola u vratu
Hirurško lečenje, u pojedinim slučajevima hirurško lečenje može biti opcija za smanjenje kompresije na kičmene pršljenove ili kičmenu moždinu
7. PREVENCIJA SPONDILOZE
S obzirom da je okoštavanje kičme često uzrokovano starenjem veoma često ga je teško prevenirati. Međutim, određene promene u načinu života mogu uticati na smanjenje rizika od nastanka spondiloze. One obuhvataju:
Redovno vežbanje
Česo istezanje
Balansirana ishrana
8. ZAKLJUČAK
Spondiloza je bolest savremenog čoveka i jedna je od najčešćih oboljenja savremenog čoveka. Najveći broj pacijenata uspešno se leči zahvaljujući fizikalnoj terapiji i rehabilitaciji i stručnim vođenjem oporavka od strane lekara fizijatra. Uordinaciji Tendo Vaš Fizijatarmožete dubiti stručni pregled uz najsavremenije metode lečenja i praćenje vašeg oporavka.
Celulit predstavlja potkožno masno tkivo koje je usled nagomilavanja neravnomerno zateže vezivno tkivo, uzrokujući na površini kože ulegnuća i ispučenja koja podsećaju na koru pomorandže.
Ovaj estetski problem veoma je čest kod žena u svim uzrastima i najčešće zahvata regiju butina, zadnjice i trbuha.
ZAŠTO NASTAJE CELULIT?
Nastanak celulita je vezan za različite faktore rizike, kao što su nasleđe, hormonalne promene, pušenje, godine i telesna težina.
KAKO IZGLEDA CELULIT?
U odnosu na stepen izraženosti promena na koži celulit se može svrstati u tri kategorije:
I Promene vidljive samo pri stezanju površine kože II Promene vidljive u stojećem položaju III Promene vidljive u ležećem položaju
KAKO SHOCKWAVE SMANJUJE CELULIT?
Shockwave terapija predstavlja neiznvazivnu terapiju. Akustični talasi visokog intenziteta pozitivno utiču na vezivno tkivo i strukturu kože. Tokom terapije stimuliše se kolagen, što dovodi do toga da koža postane čvršća i elastičnija.
KAKO SE PRIMENJUJE SHOCKWAVE ZA SMANJENJE CELULITA?
Za smanjenje celulita koristi se nekoliko tehnika kojima se ravnomerno stimuliše zahvaćena regija. Tačno je definisan broj impulsa, jačina i frekvencija stimulacije neophodnan za postizanje efekta.
Preporučeni režim primene je 2 x nedeljno, ukupno 8 x po jednoj regiji!
KOJI SU EFEKTI TERAPIJE?
Očekivana promena nakon primene shockwave terapije je smanjenje celulita za jedan stepen u proseku.
POSLE KOLIKO SU VIDLJIVI EFEKTI TERAPIJE
Efekti terapije su obično vidljivi već posle 5-6 procedura.
DA LI IMA DOKAZA ZA EFIKASNOST SHOCKWAVE TERAPIJE?
Shockwave terapija je jedna od retkih terapija za čiju efikasnost postoje medicinski dokazi.
Patelarni tendinitis, poznata kao skakačko koleno, nastaje kada dođe do iritacije ili upale (otoka) patelarne tetive. Najčešće nastaje kao posledica preopterećenja kolena kod sportista.
Skakačko koleno se najčešće javlja u sportovima kao što košarka i odbojka. Skakanje dovodi do preopterečenja tetive.
Patelarni tendinitis može uzrokovati blag do jak bol kolena. Bol se najčešće pogoršava vremenom. Ukoliko se ne leči bol postoje onesposobljavajući. U težim slučajevima vas kompletno može sprečiti da se bavite sportom.
Zašto nastaje upala patelarne tetive?
Patelarni tendinitis nastaje usled preopterećenja tetive. Povreda nastaje postepeno tokom vremena.
Najčešći okidač simptoma kod skakačkog kolena je:
Naglo povećanje intenziteta aktivnosti
Povratak punom treningu nakon pauze
Koji su simptomi upale patelarne tetive?
Simptomi patelarnog tendinitisa su:
Bol na mestu pripoja patelarne tetive ispod čašice
Ukočenost, koja može otežati opružanje noge
Pojačanje bola pri određenim pokretima, kao što su čučanj i hod niz stepenice
Upala patelarne tetive lečenje – značaj fizikalne terapije
Fizikalna terapija kod većine pacijenata sa skakačkim kolenom predstavlja terapiju izbora.
Kod pregleda pacijenta sa upalom ove tetive ključni su provokacioni testovi.
Težina upale tetive određuje se putem provokacionih testova.
Nakon detaljnog pregleda napraviće se plan lečenja koji zavisi od težine simptoma i proceniti dužina trajanja lečenja.
Kod akutne upale patelarne tetive cilj terapije je da se smanji bol i upala. To se na prvom mestu postiže fizikalnim agenasima (elektroterapija, tekar terapija, HILT).
Kada se smanji bol i kod hronične tendinopatije, uvode se vežbe snage. One stimulišu ćelije tetiva da proizvode kolagen i proteine. To omogućava da se tetiva oporavi.
Vežbe za jačanje patelarne tetive predstavljaju ključ oporavka!
Odabir vežbi vrši se nakon pregleda pacijenta, kada se utvrđuje koji vežbe pacijent može da toleriše bez provokacije bola.
Kod hronične upale vreme izlečenja je najmanje tri meseca, uspešnost je 90 odsto.
Patelarna tetiva oporavak – da li treba da prestanete da se bavite sportom?
Kod akutne upale patelarne tetive, potrebna je kratka pauza od sporta. Lekar koji vas leči treba da odredi trajanje.
Kod hronične upale tetive važna je modifikacija opterećenja.
To znači da treba obustaviti sve aktivnosti koje provociraju bol ili ih modifikovati (smanjiti brzinu, učestalost treninga i dr.) na način da ne provociraju bol. Najčešći problem su sportovi koji preterano opterećuju patelarni tetivu, kao što su skakanje, trčanje, tenis ili fudbal.
Shockwave terapija – kako pomaže oporavku?
Shockwave terapija ima za cilj da promoviše oslobađanje faktora rasta i drugih biološki aktivnih proteina, čime se aktiviraju i podržavaju procesi samoizlečenja u telu. Oštećeno tkivo tetiva se „regeneriše“, a bol smanjuje. Poboljšanje simptoma ne može se očekivati odmah.
Plantarni fasciitis ili petni trn predstavlja degenerativno oboljenje plantarne fascije koje uzrokuje oštar bol u peti, najčešće u jutaranjim časovima.
Plantarna fascija je dugačka, trouglasta struktura sastavljena od jakog vezivnog tkiva, slična ligamentu. Ona povezuje petu sa prednjim delom stopala, a funkcija plantarne fascije je održavanje glavnog svoda stopala.
Kada dođe do preopterećenja plantarne fascije mogu nastati simptomi, obično na mestu njenog pripoja na peti. Plantarni fasciitis i petni trn su najčešći uzroci bola u peti.
Preveliki pritisak na plantarnu fasciju može dovesti do njene upale, zbog čega nastaju bol u peti i osećaj ukočenosti plantarne fascije.
Petni trn ili “calcar calcanei” predstavljava pojavu koštane izrasline sa donje strane pete koji nastaje usled taloženja kalcijuma. To je jedan od najčešćih razloga bola u stopalu.
Uzroci nastanka i faktori rizika
U najvećem broju slučajeva koštana izraslina na peti nastaje zbog ponavljanih mikropovreda te regije.
Reč je na prvom mestu o stanju koje nastaje usled preopterećenja. Nastaje kada se plantarna fascija preoptereti u toj meri da u njenim kolagenim vlaknima započinje degenerativni proces.
Postoje dve kategorije pacijenata sa rizikom za plantarni fascitis:
Trkači – najčešće usled naglog povećanja opterećanja
Pacijenti sa pasivnim načinom života i prekomernom telesnom težinom
Veoma često se postojanje petnog trna dovodi u vezu sa plantarnim fascitisom. Puno ljudi sa plantarnim fascitisom ima petni trn. Međutim, samo 5% pacijenata sa petnim trnom ima bol u peti. Zbog toga za lečenje plantarnog fascitisa nije neophodno uklanjenje petnog trna.
Faktori rizika za pojavu petnog trna su:
nepravilna šema hoda
trčanje i skakanje (naročito na tvrdim podlogama)
povečana telesna težina
ravna stopala
neadekvatna obuća
Simptomi
Najčešći simptomi plantarnog fascitisa su:
Bol u peti
Bolovi su izraženi pri prvim jutarnjim koracima ili nakon perioda dužeg mirovanja (npr. duža vožnja kolima)
Bol se obično javlja kada postoji opterećenje na petu (stajanje, hodanje ili trčanje)
Petni trn može biti u potpunosti bez simptoma. U tim slučajevima otkriva se kao slučajan nalaz na snimku stopala.
Ukoliko je pak prisutan bol u peti on najčešće nije posledica samog petnog trna, već najčešće ukazuje na postojanje plantarnog fascitisa.
Znak koji ukazuje na postojanje plantarnog fascitisa je bol u peti nakon prvih jutarnjih koraka, ili dužeg perioda mirovanja.
Bol u peti uzrokovan je naglim istezanjem fascije koje se dešava pri prvim koracima. Bol obično popušta sa hodom. Međutim kod predugog stajanja i hoda na kraju dana bol u peti može opet da se javi.
Da li će petni trn dati simptome ili ne zavisi od promena u strukturi vezivnog omotača stopala u kojoj se petni trn i nalazi – plantarnoj fasciji. Odluku da li je petni trn za lečenje ili ne prepustite vašem Tendo fizijatru.
Dijagnostika
Dijagnoza kod postojanja bola u peti postavlja se pre svega pregledom fizijatra.
Prilikom pregleda obično se uočava:
Bol sa donje strane petne kosti
Bol u peti se provocira istezanjem prstiju
Često je ograničena dorzalna fleksija u stopalu
Ukoliko je potrebno specijalista fizijatar će vas poslati na dodatne dijagnostičke procedure. Ostale dijagnostičke metode savetuju se samo ukoliko treba isključiti eventualno postojanje nekog drugog stanja.
Ultrazvučni pregled mekih tkiva stopala je od velike pomoći u dijagnostici ovog oboljenja!
Na samom ultrazvučnom pregledu može se utvrditi kako postojanje petnog trna, tako i postojanje plantarnog fascitisa.
Ultrazvučni pregled koji pokazuje zadebljanje plantarne fascije potvrđuje dijagnozu. Plantarni fascitis ne može postojati bez zadebljanja plantarne fascije.
Ne zaboravite da petni trn veoma često nije u vezi sa simptomima plantarnog fascitisa!
Lečenje plantarnog fascitisa
Lečenje plantarnog fascitisa može biti veoma dugotrajno.
Više od 90% pacijenata sa plantarnim fascitisom oporaviće se u roku od 10 meseci od početka lečenja neoperativnim metodama.
Lečenje plantarnog fascitisa uključuje:
Smanjenje opterećenja
Smanjenje opterećenja je najvažnija komponenta u lečenju plantarnog fascitisa!
S obzirom da u većini slučajeva do ovog problema dolazi zbog preopterećenja plantarne fascije neophodno je smanjiti opterećenje na nju. Zbog toga je neophodno redukovati sve aktivnosti koje provociraju bol. Smanjenje opterećenja dozira se za svaku osobu individualno. Opterećenje na petu, bilo da je reč o stajanju, hodanju ili trčanju, treba redukovati tako da bol postane blag i podnošljiv.
Redukcija telesne težine takođe može pomoći smanjeju bola.
Vežbe za plantarni fascitis
Za lečenje plantarnog fascitisa savetuju se vežbe istezanja u kombinaciji sa vežbama jačanja. Vežbe za plantarni fascitis uvek treba raditi tako da ne provociraju bol!
Vežbe istezanja treba sprovoditi nakon perioda duže neaktivnosti, kao što je spavanje i sedenje. Istezanje će smanjiti bol koji osećata kada stanete ili počnete da hodate.
Preporučena vežba za dugoročno poboljšanje funkcije je propinjanje na prste!
Ova vežba se se savetuje zato što podrazumeva oslonac, ekstenziju palca i opterećenje Ahilove tetive i mišića potkolenice.
Ovu vežbu možete raditi sa upotrebom jastuka ili nekog predmeta isopod vaših prstiju.
Nivo 1 – Podizanje na prste obe noge. Uradite 3 serije od sporih i kontrolisanih 25 ponavljanja
Nivo 2 – Podizanje na prste jedne noge na ravnoj podlozi. Uradite 3 serije od 15 ponavljanja.
Nivo 3 – Podizanje na prste jedne noge na stepeniku. Uradite 3-4 serije od 8-15 pnavljanja. Tokom vremena možete dodati opterećenje.
Važan klinički momenat je da se propinjanje na prsi radi sporo (3 sek. gore, 2 sek. pauza na vrhu i 3 sek. dole) kako bi se sprečilo pogoršanje tegoba!
Poznato je da bosonogo hodanje ili hodanje u plitkim cipelama bez ojačanja (npr. japanke) pogoršava tegobe. Čvršće cipele, na prvom mestu patike, predstavljaju najbolji izbor za pacijente sa bolom u peti.
Hod u japankama ili bez obuće nikako se ne savetuje kod ovih pacijenata!
Tejping plantarne fascije
Tejping plantarne fascije podrazumeva nošenje specijalnih traka oko stopala i skočnog zgloba.
One omogućavaju stabilizaciju plantarne fascije i obezbeđuju podršku luku stopala.
Ulošci za plantarni fascitis
Postoje dva osnovna tipa uložaka za plantarni bol u peti. Prvi tip su silikonski ulošci, koji ravnomerno distribuiraju opterećenje u petu i smanjuju bol prilikom stajanja i hodanja.
Druga vrsta uložaka su oni koji podržavaju svod stopala. Na taj način smanjuju istezanje plantarne fascije pri stajanju.
Za koje god uloške da se odlučite, nosite ih stalno. Premeštajte ih iz cipele u cipelu, ili kupite više pari. Važno je da nosite uloške u obe cipele kako ne bi narušili vaš balans!
Noćne ortoze za plantarni fasciitis
Jedan od razloga zašto je bol u peti ujutro najizraženiji je zato što se plantarna fascija skraćuje preko noći kada je stopalo opuštno, a onda se naglo istegne kada napravite prve korake.
Upravo zbog toga noćne ortoze koje podižu stopalo i pomalo istežu plantarnu fasciju mogu smanjiti jutarnji bol.
Shockwave terapija
Terapija udarnim talasimafunkcioniše tako što koristi zvučne talase visokog pritiska. Njihov efekat je simulacija prirodnog procesa oporavka.
Terapija traje oko 10 minuta, i primenjuje se tipično jedan put nedeljno 3 do 5 puta. Može dovesti do privremenog povećanja bola.
Međutim, mogu imati ozbiljne komplikacije, kao što je ruptura plantarne fascije i zbog toga ovaj metod lečenja treba izbegavati.
Petni trn lečenje
Lečenje petnog trna predstavlja veliki izazov u svakodnevnoj kliničkoj praksi.
Za uspešno lečenje petnog trna potrebno je istovremeno sprovoditi više postupaka:
Nošenje adekvatne obuće i uložaka za cipele
Vežbe za petni trn
Fizikalna terapija
Osim klasičnih procedura fizikalne terapije (elektroterapija, laser, ultrazvuk) posebno mesto u lečenju ovog stanja ima primena shockwave terapije.
Lečenje zavisi od izraženosti i dužine trajanja simptoma. Bol koji traje kraće od mesec dana može se uspešno smanjiti primenom takozvane „klasične“ fizikalne terapije i obukom odgovarajućim vežbama.
U slučajevima dužeg trajanja bola, pored vežbi, terapiju izbora predstavlja shockwave terapija.
Shockwave terapija za razliku od drugih fizikalnih terapija ima mogućnost da svojim mehaničkim efektom dovede do “razbijanja” petnog trna. Takođe ima izraženi regenerativni i analgetski efekat što takođe smanjuje simptome.
Specifičnost shockwave terapije je brza primena (nekoliko minuta za jednu regiju). Sprovodi se 1x nedeljno, 3-5 nedelja u nizu.
Koji je način lečenja najprikladniji za vas odrediće vaš fizijatar nakon što stekne uvid u kompletnu kliničku sliku.
Zaključak
Ako imate petni trn, a ne osećate bol u peti, nije vam potrebno lečenje. Petni trn, iako postoji, najčešće nije direktan uzrok bola u peti Bol kod petnoga trna najčeće je posledica plantarnog fascitisa.
Fizikalna terapija u najvećem broju slučajeva omogućava uspešno lečenje bola u peti.
Shockwave terapija efikasno i brzo smanjuje bol u peti, a odgovorajuće vežbe najčešće predstavljaju najvažniju komponentu dugoročnog rešavanja tegoba.
U najvećem broju slučajeva petni trn i plantarni fasciitis uspešno se leče i nisu neophodne operativne metode.
Pre bilo kakvog vežbanja važno je znati: Vremenski tok oporavka može varirati u zavisnosti od povrede i hirurške intervencije. Zbog toga je najvažniji savet da sve vežbe koje su navedene moraju individualno prilagoditi. Više o principima lečenja povrede prednjih ukrštenih ligamenata kolena možete pročitati ovde.
Dole navedeni primeri vežbi ne mogu zameniti savet lekara ili stručno praćenje od strane iskusnog fizioterepauta.
Rana faza oporavka kod povrede prednjih ukrštenih ligamenata kolena
Najvažniji cilj rane faze oporavka je postizanje pune ekstenzije. Drugi ciljevi su obnavljanje fleksije u kolenu, obnavljanja normalne šeme hoda i poboljšanja funkcije kvadricepsa.
Ovo su dva načina da poboljšate ekstenziju u vašem kolenu:
Poduprite vašu petu u trajanju od 10 minuta, 3-5 x dnevno. Ovaj položaj može biti blago neprijatan, Ali ne bi trebalo da je neizdržljiv. Tokom vremena možete dodati lagano opterećenje kako bi pojačali efekat istezanja ukoliko je potrebno
Dodatne vežbe za postizanje punog obima ekstenzije možete videti ovde.
2. PREDNJI UKRŠTENI LIGAMENTI KOLENA POVREDA – OBNAVLJANJE FUNKCIJE KVADRICEPSA
Radite statičke kontrakcije za kvadriceps tokom celog dana, svaki dan. Stegnite vaš kvadriceps u trajanju od 10 sekundi, opustite, i ponovite sve kad god imate priliku za to.
Tokom vremena, možete intenzivirati kontrakcije kvadricepsa podupiranjem pete ili korišćenjem trake da biste vukli vaše stopalo i dodali istezanje potkolenice i zadnje lože.
Druge mogućnosti za kontrakciju kvadricepsa mogu da uključe spoljašnji otpor, kao što je pritiskanje lopte naslonenje na zid ili vučenje trake pričvršćene za neki objekat.
Prvi cilj kada je u pitanju funkcija kvadricepsa je sposobnost da se podigne noga sa potpuno zategnutim kolenom.
Kada uspete u tome, počnite da radiate 3 serije sa 10-20 ponavljanja svaki dan na leđima, na strani i na stomaku
U nekom trenutku moći ćete da napredujete u smislu izvođenja čučnjeva niz zid, u vazduhu, i slične dr. vežbe. U početku vežbe možete započeti u manjem obimu pokreta.
Deo obnavljanja normalne šeme soda sastoji se u postizanju pune ekstenzije i kontrole kvadricepsa. Međutim, možete i vežbati da stojite na jednoj nozi do 60 sek. Dodatno možete da balansirate sa zatvorenim očima, hodate preko prepreka, i hodate unazad.
Slično obnavljanju ekstenzije u kolene, ovo su dva načina za poboljšanje fleksije u kolenu:
Klizanje pete sa gumom. Možete raditi serije od 20 ponavljanja 2-3x dnevno
Vozite stacionarni bicikl. Počnite sa pola okreta na visoko podignutom sedištu. Napredujte tako što spuštate sedište i pravite pun krug.
PRAĆENJE BOLA, OTOKA I UPALE MIŠIĆA TOKOM OPORAVKA
Postojaće trenuci kada je vaše koleno bolno ili otečeno zato što ste preterali sa vežbanjem. Jedan od najvažnijih ciljeva je da na najmanju moguću meru svedete učestalost i težinu ovih situacija. Redovno pratite kako reagujete na vežbe i prilagodite se tome adekvatno. Ukoliko vam koleno otekne ili vas boli, morate smanjiti opterećenje. Ukoliko je sve u redu pravite mali i redovni progres. Ne žurite!
Više o principima lečenja povrede prednjih ukrštenih ligamenata možete pročitati ovde.
njuring your anterior cruciate ligament (ACL) is a common problem in the world of sport, amateur or professional. Not even the elite sporting environment can completely stop an ACL injury from occurring. Some of the biggest names have suffered a ruptured ACL, including Virgil Van Dijk, Zlatan Ibrahimovic, Anne Keothavong, Beth Cobden and Tiger Woods.
Research has shown that despite advances in ACL rehabilitation, there are still biomechanical differences between limbs across jump tasks in the general population. This suggests insufficient rehabilitation at nine months post-surgery.
However, the sport science world is evolving fast and one of the latest tools to be developed to measure an athlete’s performance is a force plate. It is designed to detect the amount of force exerted when a person hits the ground. But how are force plates revolutionising ACL rehabilitation?
WHAT IS A FORCE PLATE?
In simple terms, a force plate is a device, or platform, that is used to measure the forces exerted on the ground by a person as they perform a movement, like running or jumping. There can be more than one force plate that are connected together. Each force plate has a network of sensors that detect movement and measure various parameters, such as posture stability, explosive force, power and the reaction force from the ground.
Broken down, the force plate will indicate direction, strength and reaction time of muscles, and motor patterns. The results allow physiotherapists to analyse the person’s performance and the specific movements involved in a particular sport.
This information is used by physiotherapists to identify asymmetrics in someone’s movement during sporting activity, detecting weaknesses in strength and plyometric insufficiencies, i.e. areas where the reactive and explosive movements are lacking, indicating a deficiency of power.
HOW ARE FORCE PLATES USED?
In most cases, force plates are used for jump and strength testing. Let’s look at these tests in more detail.
JUMP TESTING
A person will be asked to perform a range of ‘jumps’ on the force plate to test their bilateral and unilateral strength. For bilateral tests, the jumps include squat, drop and countermovement jumps. For unilateral tests, the jumps include single leg drop, hop and return, and countermovement jumps.
STRENGTH TESTING
To measure an athlete’s performance output, force plates test bilateral and unilateral strength. For bilateral tests, a person will be required to hold an isometric squat and an isometric mid-thigh pull. Unilateral strength tests include a single leg isometric mid-thigh pull and a single leg squat hold.
Using what’s called a ForceDecks system which calculates the relevant test metrics, physiotherapists are able to see how the person is moving and how they generate power, vertical force and velocity. They are also able to identify the weaker areas that require more focused treatment.
HOW DO FORCE PLATES HELP WITH ACL REHABILITATION?
The benefit of force plates is that they provide information that may be missed by the human eye, which allows for better, more thorough rehabilitation.
At Mint Wellbeing, our force plates assessment is revolutionising the rehabilitation process from sports related injuries, particularly for ACL injuries, as well as other strains and stresses experienced by sports people.
The data generated by the force plates is combined with other physiotherapy tests. We are then able to identify asymmetries or weaknesses in a person’s movement, power, rate of force production or eccentric control, allowing us to tailor their rehabilitation treatment and accelerate the recovery process.
In addition, we can identify more accurately when a person is ready to move on to the next phase of their rehabilitation, when they can return to their sport and when they are most likely to be at risk of re-injury during their training regime.
This means that physiotherapists are able to guide athletes in how they can improve their performance, as well as where they need to change their training programme to avoid re-injury in the future.
If you’re suffering from a sports related strain or an ACL injury, we would highly recommend our force plate assessment. Not only will this help us in tailoring a rehabilitation treatment and recovery programme, our force plate trained physiotherapists will be able to identify areas where performance can be improved, and future ACL injuries prevented.
Call Mint Wellbeing on 0208 987 8026 or email us at info@mintwellbeing.co.uk and we will arrange for you to see one of our force plate trained physiotherapists for an assessment.
Ahilova tetiva je najjača tetiva u telu. Ona prenosi snagu mišića lista na stopalo i apsorbuje višestruku telesnu težinu pri svakom koraku. Posebna otpornost na kidanje i debljina omogućavaju ekstremna opterećenja, kao što su trčanje i skakanje.
Problemi sa Ahilovom tetivom često se javljaju postepeno. Obično su uzrokovane prekomernim i nepravilnim naprezanjem – često usled prekomernog bavljenja sportom. Kod hronočnog toka ili velikog akutnog opterećenja može doći do pucanja Ahilove tetive.
2. Povreda Ahilove tetiva usled prekomernog opterećenja
Povrede Ahilove tetive usled prekomernog opterećenja (tendinopatija) su znatno češće kod muškaraca nego kod žena. Za sportiste rizik raste sa godinama i brojem pređenih trenažnih kilometara, na primer u sportovima kao što su trčanje, fudbal, tenis i dr.
Simptomi povrede ove tetive mogu biti akutni ili hronični.
3. Ahilova tetiva – zašto nastaju bol, upala i oštećenje funkcije?
Tendinopatija Ahilove tetive kod sportista može imati raličite uzroka.
Najčešći okidač problema je nagla promena opterećenja.
U slučaju hronične tendinopatije Ahilove tetive, oštećena tetivna vlakna se zamenjuju manje elastičnim ožiljnim tkivom. Pored toga, sićušni sudovi i nervna vlakna mogu urasti u tetivu. Obično je zahvaćena srednja trećina tetive, ređe pripoj Ahilove tetive na petnu kost. Zbog ožiljnog tkiva može doći do parcijalne rutpure Ahilove tetive
Tipični simptomi tzv. rupture:
• iznenadni jak bol u Ahilovoj tetivi ili donjem delu lista
• zvuk kidanja ili pucanja
• stajanje na prstima na oboleloj nozi uopšte nije moguće ili samo uz jak bol
• šepajući hod
5. Upala Ahilove tetive lečenje – značaj fizikalne terapije
Fizikalna terapija kod većine pacijenata sa upalom Ahilove tetive predstavlja terapiju izbora.
Kod pregleda pacijenta sa upalom Ahilove tetive ključni su provokacioni testovi.
Težina upale Ahilove tetive određuje se putem provokacionih testova
Nakon detaljnog pregleda napraviće se plan lečenja koji zavisi od težine simptoma i proceniti dužina trajanja lečenja.
Kod akutne upale Ahilove tetive cilj terapije je da se smanji bol i upala. To se na prvom mestu postiže fizikalnim agenasima (elektroterapija, tekar terapija, HILT).
Kada se smanji bol i kod hronične tendinopatije, uvode se vežbe snage. One stimulišu ćelije tetiva da proizvode kolagen i proteine. To omogućava da se tetiva oporavi.
Vežbe za jačanje Ahilove tetive predstavljaju ključ oporavka! Kod hronične upale vreme izlečenja je najmanje tri meseca, uspešnost je 90 odsto.
6. Ahilove tetiva oporavak – da li treba da prestanete da se bavite sportom?
Sa akutnom upalom Ahilove tetive, potrebna je kratka pauza od sporta. Lekar koji vas leči treba da odredi trajanje.
Kod hronične upale Ahilove tetive važna je modifikacija opterećenja. To znači da treba obustaviti sve aktivnosti koje provociraju bol ili ih modifikovati (smanjiti brzinu, učestalost treninga i dr.) na način da ne provociraju bol. Najčešći problem su sportovi koji preterano opterećuju Ahilovu tetivu, kao što su skakanje, trčanje, tenis ili fudbal.
7. Ahilove tetiva oporavak – ulošci
Meko podstavljeni ulošci i podignute potpetice skidaju opterećenje sa Ahilove tetive i time ga oslobađaju.
8. Shockwave terapija – kako pomaže oporavku?
Shockwave terapija ima za cilj da promoviše oslobađanje faktora rasta i drugih biološki aktivnih proteina, čime se aktiviraju i podržavaju procesi samoizlečenja u telu. Oštećeno tkivo tetiva se „regeneriše“, a bol smanjuje. Poboljšanje simptoma ne može se očekivati odmah.
9. Injekcije kortikosteorida – uloga u lečenju?
Injekcije kortikosteroidamogu brzo da ublaže probleme sa tetivama, ali uspeh često traje samo nekoliko nedelja. Međutim, kortikosteroidi utiču na kvalitet tkiva tetive. Što se kortikosteroid češće ubrizgava, to je veći rizik od rupture Ahilove tetive.
1. Najbolji Neurolog u Beogradu – Prof dr Dragana Lavrnić
U našoj ordinaciji pregledaće Vas eminentni neurolog sa velikim iskustvom Prof. dr Dragana Lavrnić.
Pregled neurologa Prof. dr Dragane Lavrnićima za cilj otkrivanje oboljenja nervnog sistema. Tu spadaju različite bolesti kao što su moždani udar, Parkinsonova bolest, hronične migrene, epilepsija, multipla skleroza i dr. Ove bolesti mogu biti praćene različitim simptomima kao što je slabost nogu i ruku, nestabilnost pri hodu, vrtoglavica, problem sa govorom, poremećaj senzibiliteta ili konfuzija.
2. Najbolji Neurolog u Beogradu- sta obuhvata pregled Prof dr Dragane Lavrnić?
Neurološki pregled uvek započinje razgovorom, u kome neurolog dobija podatke o simptomima pacijenta i prethodnim oboljenjima.
2. Fizikalni pregled
Neurološki pregled Prof. dr Dragane Lavrnić započinje pažljivim posmatranjem bolesnika prilikom ulaska u sobu i tokom uzimanja anamneze.
Pošto nervni sistem upravlja svim procesima u našem telu neurološki pregled traje ponekad veoma dugo.
Pregled pacijenta sa neurološkim simptomima podrazumeva ispitivanje:
kranijalnih nerava
motorike i koordinacije
senzibiliteta
kognitivnih funkcija
vegetativnog sistema
U odnosu na rezultate pojedinih testova su ponekad neophodni dodatna ispitivanja kao što je elektroencefalografija (EEF), kao i ispitivanje mišićne aktivnosti (elektromiografija-EMG) i nervne provodljivosti (elektroneurografija ENG).
Kod pojedinih pacijenata neophodno je i dodatna neuroradiološka obrada u smislu kompjuterizovane tomografije (CT) ili magnente rezonance (MR). Ponekad je potrebno ispitivanje likvora u donjem delu kičme (lumbalna punkcija).
3. Najbolji Neurolog u Beogradu – izrada plana lečenja
Na osnovu pregleda i nalaza dodatne dijagnostike specijalista neurolog će odrediti plan lečenja i redovno pratiti vaše stanje.
Bolovi u petama često su posledica preopterećenja plantarne fascije ili Ahilove tetive. Ovo je na primer čest problem kod trkača. Često na žalost mogu nastati i usled neaktivnog načina života i prekomerne telesne težine. Bol u peti može biti i vezi sa drugim bolestima, najčešće zapaljenskim. Ponekad nastaje i bez jasnog razloga.
Bol u peti može imati različite uzroke
Lekar specijalista fizijatar će pregledom utvrditi zašto se javio bol. Kod pojedinih slučajeva potreban je dodatna dijagnostika – laboratorijske pretrage, radiografija stopala i ultrazvuk mekih tkiva. Važno je otkriti da li uzročni faktori postoje, jer je njihovo otklanjanje ili lečenje neohodno za uspešno smanjenje tegoba.
DA LI BOLOVI U PETAMA MOGU SPONTANO DA PROĐU ILI JE NEOPHODNO JAVITI SE LEKARU?
Mnogi pacijenti greše čekajući da tegobe prođu spontano ili ih leče mirovanjem. Veoma često na taj način dozvoljavaju da bolovi u petama postanu hronični. Kada bolovi u petama dugo traju leče se značajno teže i duže.
BOLOVI U PETAMA – KOME LEKARU SE OBRATITI ZA POMOĆ?
Specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije – fizijatar je lekar koji se bavi lečenjem ovih stanja. Ukoliko je neophodno on će vas dalje uputiti na dopunske dijanostičke procedure i konsultativne preglede lekara drugih specijalnosti.
Ultrazvuk mekih tkiva je važna pomoć u dijagostici uzroka bola u peti
BOLOVI U PETAMA – KAKO SE LEČE?
Bolovi u petama se veoma efikasno leče fizikalnom terapijom.
Izbor metode lečenja zavisi od uzroka tegoba i stepena izraženosti tegoba. Zato je pregled iskusnog lekara fizijatra ključan za uspešno lečenje.
Danas su nam na raspologanju brojni aparati moderne generacije ( Shockwave, Tecar, HILT laser) pomoću kojih se uz odgovarajuće vežbe i korekciju uzročnih faktora uspešno eliminišu tegobe.
Ne postoji univerzalni lek za bolove u petama. Terapija se određuje za svakog pacijenta individiualno.
