Bol u peti: Petni trn i plantarni fascitis
Plantarni fasciitis ili petni trn predstavlja degenerativno oboljenje plantarne fascije koje uzrokuje oštar bol u peti, najčešće u jutaranjim časovima.
Plantarna fascija je dugačka, trouglasta struktura sastavljena od jakog vezivnog tkiva, slična ligamentu. Ona povezuje petu sa prednjim delom stopala, a funkcija plantarne fascije je održavanje glavnog svoda stopala.
Kada dođe do preopterećenja plantarne fascije mogu nastati simptomi, obično na mestu njenog pripoja na peti. Plantarni fasciitis i petni trn su najčešći uzroci bola u peti.
Preveliki pritisak na plantarnu fasciju može dovesti do njene upale, zbog čega nastaju bol u peti i osećaj ukočenosti plantarne fascije.
Petni trn ili “calcar calcanei” predstavljava pojavu koštane izrasline sa donje strane pete koji nastaje usled taloženja kalcijuma. To je jedan od najčešćih razloga bola u stopalu.
Uzroci nastanka i faktori rizika
U najvećem broju slučajeva koštana izraslina na peti nastaje zbog ponavljanih mikropovreda te regije.
Reč je na prvom mestu o stanju koje nastaje usled preopterećenja. Nastaje kada se plantarna fascija preoptereti u toj meri da u njenim kolagenim vlaknima započinje degenerativni proces.
Postoje dve kategorije pacijenata sa rizikom za plantarni fascitis:
- Trkači – najčešće usled naglog povećanja opterećanja
- Pacijenti sa pasivnim načinom života i prekomernom telesnom težinom
Veoma često se postojanje petnog trna dovodi u vezu sa plantarnim fascitisom. Puno ljudi sa plantarnim fascitisom ima petni trn. Međutim, samo 5% pacijenata sa petnim trnom ima bol u peti. Zbog toga za lečenje plantarnog fascitisa nije neophodno uklanjenje petnog trna.
Faktori rizika za pojavu petnog trna su:
- nepravilna šema hoda
- trčanje i skakanje (naročito na tvrdim podlogama)
- povečana telesna težina
- ravna stopala
- neadekvatna obuća
Simptomi
Najčešći simptomi plantarnog fascitisa su:
- Bol u peti
- Bolovi su izraženi pri prvim jutarnjim koracima ili nakon perioda dužeg mirovanja (npr. duža vožnja kolima)
- Bol se obično javlja kada postoji opterećenje na petu (stajanje, hodanje ili trčanje)
Petni trn može biti u potpunosti bez simptoma. U tim slučajevima otkriva se kao slučajan nalaz na snimku stopala.
Ukoliko je pak prisutan bol u peti on najčešće nije posledica samog petnog trna, već najčešće ukazuje na postojanje plantarnog fascitisa.
Znak koji ukazuje na postojanje plantarnog fascitisa je bol u peti nakon prvih jutarnjih koraka, ili dužeg perioda mirovanja.
Bol u peti uzrokovan je naglim istezanjem fascije koje se dešava pri prvim koracima. Bol obično popušta sa hodom. Međutim kod predugog stajanja i hoda na kraju dana bol u peti može opet da se javi.
Da li će petni trn dati simptome ili ne zavisi od promena u strukturi vezivnog omotača stopala u kojoj se petni trn i nalazi – plantarnoj fasciji. Odluku da li je petni trn za lečenje ili ne prepustite vašem Tendo fizijatru.
Dijagnostika
Dijagnoza kod postojanja bola u peti postavlja se pre svega pregledom fizijatra.
Prilikom pregleda obično se uočava:
- Bol sa donje strane petne kosti
- Bol u peti se provocira istezanjem prstiju
- Često je ograničena dorzalna fleksija u stopalu
Ukoliko je potrebno specijalista fizijatar će vas poslati na dodatne dijagnostičke procedure. Ostale dijagnostičke metode savetuju se samo ukoliko treba isključiti eventualno postojanje nekog drugog stanja.
Ultrazvučni pregled mekih tkiva stopala je od velike pomoći u dijagnostici ovog oboljenja!
Na samom ultrazvučnom pregledu može se utvrditi kako postojanje petnog trna, tako i postojanje plantarnog fascitisa.
Ultrazvučni pregled koji pokazuje zadebljanje plantarne fascije potvrđuje dijagnozu. Plantarni fascitis ne može postojati bez zadebljanja plantarne fascije.
Ne zaboravite da petni trn veoma često nije u vezi sa simptomima plantarnog fascitisa!
Lečenje plantarnog fascitisa
Lečenje plantarnog fascitisa može biti veoma dugotrajno.
Više od 90% pacijenata sa plantarnim fascitisom oporaviće se u roku od 10 meseci od početka lečenja neoperativnim metodama.
Lečenje plantarnog fascitisa uključuje:
Smanjenje opterećenja
Smanjenje opterećenja je najvažnija komponenta u lečenju plantarnog fascitisa!
S obzirom da u većini slučajeva do ovog problema dolazi zbog preopterećenja plantarne fascije neophodno je smanjiti opterećenje na nju. Zbog toga je neophodno redukovati sve aktivnosti koje provociraju bol. Smanjenje opterećenja dozira se za svaku osobu individualno. Opterećenje na petu, bilo da je reč o stajanju, hodanju ili trčanju, treba redukovati tako da bol postane blag i podnošljiv.
Redukcija telesne težine takođe može pomoći smanjeju bola.
Vežbe za plantarni fascitis
Za lečenje plantarnog fascitisa savetuju se vežbe istezanja u kombinaciji sa vežbama jačanja. Vežbe za plantarni fascitis uvek treba raditi tako da ne provociraju bol!
Vežbe istezanja treba sprovoditi nakon perioda duže neaktivnosti, kao što je spavanje i sedenje. Istezanje će smanjiti bol koji osećata kada stanete ili počnete da hodate.
Preporučena vežba za dugoročno poboljšanje funkcije je propinjanje na prste!
Ova vežba se se savetuje zato što podrazumeva oslonac, ekstenziju palca i opterećenje Ahilove tetive i mišića potkolenice.
Ovu vežbu možete raditi sa upotrebom jastuka ili nekog predmeta isopod vaših prstiju.
Nivo 1 – Podizanje na prste obe noge. Uradite 3 serije od sporih i kontrolisanih 25 ponavljanja
Nivo 2 – Podizanje na prste jedne noge na ravnoj podlozi. Uradite 3 serije od 15 ponavljanja.
Nivo 3 – Podizanje na prste jedne noge na stepeniku. Uradite 3-4 serije od 8-15 pnavljanja. Tokom vremena možete dodati opterećenje.
Važan klinički momenat je da se propinjanje na prsi radi sporo (3 sek. gore, 2 sek. pauza na vrhu i 3 sek. dole) kako bi se sprečilo pogoršanje tegoba!
Pogledajte sve vežbe za plantarni fasciitis!
Izbor adekvatne obuće
Poznato je da bosonogo hodanje ili hodanje u plitkim cipelama bez ojačanja (npr. japanke) pogoršava tegobe. Čvršće cipele, na prvom mestu patike, predstavljaju najbolji izbor za pacijente sa bolom u peti.
Hod u japankama ili bez obuće nikako se ne savetuje kod ovih pacijenata!
Tejping plantarne fascije
Tejping plantarne fascije podrazumeva nošenje specijalnih traka oko stopala i skočnog zgloba.
One omogućavaju stabilizaciju plantarne fascije i obezbeđuju podršku luku stopala.
Ulošci za plantarni fascitis
Postoje dva osnovna tipa uložaka za plantarni bol u peti. Prvi tip su silikonski ulošci, koji ravnomerno distribuiraju opterećenje u petu i smanjuju bol prilikom stajanja i hodanja.
Druga vrsta uložaka su oni koji podržavaju svod stopala. Na taj način smanjuju istezanje plantarne fascije pri stajanju.
Najkvalitetnije Footbalance ortopedske uloške po meri možete izraditi u našoj ordinaciji.
Za koje god uloške da se odlučite, nosite ih stalno. Premeštajte ih iz cipele u cipelu, ili kupite više pari. Važno je da nosite uloške u obe cipele kako ne bi narušili vaš balans!
Noćne ortoze za plantarni fasciitis
Jedan od razloga zašto je bol u peti ujutro najizraženiji je zato što se plantarna fascija skraćuje preko noći kada je stopalo opuštno, a onda se naglo istegne kada napravite prve korake.
Upravo zbog toga noćne ortoze koje podižu stopalo i pomalo istežu plantarnu fasciju mogu smanjiti jutarnji bol.
Shockwave terapija
Terapija udarnim talasima funkcioniše tako što koristi zvučne talase visokog pritiska. Njihov efekat je simulacija prirodnog procesa oporavka.
Terapija traje oko 10 minuta, i primenjuje se tipično jedan put nedeljno 3 do 5 puta. Može dovesti do privremenog povećanja bola.
Lečenje se može ponoviti nakon 6 nedelja.
Injekcije kortikosteroida
Injekcije kortikosteorida („blokade“) smanjuju upalu i mogu dovesti do smanjenja tegoba.
Međutim, mogu imati ozbiljne komplikacije, kao što je ruptura plantarne fascije i zbog toga ovaj metod lečenja treba izbegavati.
H2 Petni trn lečenje
Lečenje petnog trna predstavlja veliki izazov u svakodnevnoj kliničkoj praksi.
Za uspešno lečenje petnog trna potrebno je istovremeno sprovoditi više postupaka:
- Nošenje adekvatne obuće i uložaka za cipele
- Vežbe za petni trn
- Fizikalna terapija
Osim klasičnih procedura fizikalne terapije (elektroterapija, laser, ultrazvuk) posebno mesto u lečenju ovog stanja ima primena shockwave terapije.
Lečenje zavisi od izraženosti i dužine trajanja simptoma. Bol koji traje kraće od mesec dana može se uspešno smanjiti primenom takozvane „klasične“ fizikalne terapije i obukom odgovarajućim vežbama.
U slučajevima dužeg trajanja bola, pored vežbi, terapiju izbora predstavlja shockwave terapija.
Shockwave terapija za razliku od drugih fizikalnih terapija ima mogućnost da svojim mehaničkim efektom dovede do “razbijanja” petnog trna. Takođe ima izraženi regenerativni i analgetski efekat što takođe smanjuje simptome.
Specifičnost shockwave terapije je brza primena (nekoliko minuta za jednu regiju). Sprovodi se 1x nedeljno, 3-5 nedelja u nizu.
Koji je način lečenja najprikladniji za vas odrediće vaš fizijatar nakon što stekne uvid u kompletnu kliničku sliku.
Zaključak
Ako imate petni trn, a ne osećate bol u peti, nije vam potrebno lečenje. Petni trn, iako postoji, najčešće nije direktan uzrok bola u peti Bol kod petnoga trna najčeće je posledica plantarnog fascitisa.
Fizikalna terapija u najvećem broju slučajeva omogućava uspešno lečenje bola u peti.
Shockwave terapija efikasno i brzo smanjuje bol u peti, a odgovorajuće vežbe najčešće predstavljaju najvažniju komponentu dugoročnog rešavanja tegoba.
U najvećem broju slučajeva petni trn i plantarni fasciitis uspešno se leče i nisu neophodne operativne metode.
