Bol u Ledjima – Specijalista za Lečenje | Tendo

1. DA LI VAS BOLE LEĐA?

FIZIKALNA TERAPIJA MOŽE DA VAM POMOGNE DA SE REŠITE BOLA U LEDJIMA!

Bol u ledjima predstavlja najčešće bolno stanje i najčešći razlog javljanja lekaru. Bol u donjem delu ledja može nastati kao posledica povrede u teretani, lošeg držanja, saobraćajnog udesa ili dr. Različite strukture u kičmi mogu biti uzrok bola - mišići, kosti, ligamenti.

Akutni bol znači da je bol u kičmi prisutan kraći vremenski period i obično je jačeg intenziteta. Hronični bol traje tri meseca ili duže.

ZAKAŽITE PREGLED KOD SPECIJALISTE FIZIJATRA KAO PRVI KORAK KA VAŠEM OPORAVKU!

2. BOL U  LEDJIMA - SIMPTOMI?

• Bol u donjem delu ledja
• Ukočenost leđa
• Spazam ledjnih mišića
• Bol u jednoj ili obe noge
• Trnjenje u jednoj ili obe noge
• Loše držanje (kifoza, skolioza, ispravljena lumbalna lordoza)
• Pogrbljenost
• Smanjenje visine

Postoji više mogućih uzroka bola u ledjima. Najbolji način da otkrijete uzrok bola este da zakažete pregled kod specijaliste fizijatra.

3. BOL U LEĐIMA - ČESTI UZROCI

1. Istegnuće mišića ili ligamenata ledja 

Do ove povrede ledja dolazi najčešće prilikom podizanja teških predmeta ili tegova. Ovo su česte povrede u teretani.  Povreda mišića ili ligamenata može da dovede do značajnih bolova u ledjima. 

2. Lumbalni bol 

Bol u donjem delu ledja je jedan od najčešćih razloga posete lekaru. Uzroci bola u odnjem delu ledja su različiti.

U najčešće uzroke bola u donjem delu ledja ubrajaju se:

• оgraničena pokretljivost lumbalne kičme 
• slabost muskulature ledja, trbušnih mišića i mišića karlice
• loša kordinacija trbušnih mišića, ledjnih mišića i muskulature karlice

Tipično ovi pacijenti imaju izraženije bolove nakon sedenja ili dužeg ležanja.

Kod slabosti trbušnih i ledjnih mišića i mišića karlice povećava se opterećenje ledja prilikom svakodnevnog života. Posledično se povećava da se povredi kičma pri podizanju nekog predmeta ili pri savijanju u ledjima, npr. radi vezivanja pertli ili pranja zuba. 

3. Bol u grudnom delu kičme

Bol u grudnom delu kičme  najčešće nastaje zbog pogrbljenosti u tom delu kičme. Ovakav položaj kičme dovodi do istezanja mišića ledja, što ih dodatno čini slabim. 

Bol u grudnom delu kičme može nastati i zbog osteoporotičnih preloma grudnih pršljenova. Tada postoji jasno lokalizovana osetljivost grudnih pršljenova na dodir. 

4. Išijas (radikulopatija)

Išijas označava bol koji se širi u sedalni deo ili duž noge. Stručan naziv je radikularni bol. Najčešće nastaje zbog iritacije nervusa ischiadicusa. U većini slučajeva uzrok problema je diskus hernija. Zbog diskus hernije dolazi do pritiska na nerv u kičmi.

U oko 20% slučajeva n. ischiadicus probija mišić piriformis duboko u sedalnom delu. Mišić piriformis se može skratiti kao posledica dugog sedenja i tako vršiti pritisak na nerv. Ovo stanje se naziva sindrom piriformisa. 

Bol koji se širi duž noge ne znači uvek da postoji pritisak na nerv.  On može nastati i zbog iritacije mišića i drugih tkiva kičmenog stuba. Ovakav bol nije jasno lokalizovan.

5. Spinalna stenoza

Spinalna stenoza označava suženje kičmenog kanala i otvora kroz koji živci izlaze iz kičme. Ovo oboljenje se javlja u oko 5% stanovništva. Najčešće oboljevaju  stariji ljudi. Preko 50% pacijenata ima značajne tegobe.  Posle 65 godine spinalna stenoza predstavlja najčešći razlog za operaciju lumbalne kičme.

Najčešći simptom je bol u nogama, koji se pogoršava pri hodanju i stajanju. Bol se smanjuje savijanjem tela. Može postojati jak bol u leđima.

Prvi korak je uvek neoperativno lečenje. Ukoliko je bolest teškog stepena ili ne reaguje na neoperativno lečenje neophodno je hirurško lečenje.

6. Skolioza kod odraslih

Skolioza kod odraslih može imati različito poreklo. Ona može nastati zbog pogoršavanja skolioze iz dečijeg uzrasta. Takođe može nastati  kao posledica degenerativnih promena kičme ili osteoporoze.  Najčešće je praćena bolom u ledjima. Uz to može postojati i bol u nozi.

Fizikalna terapija predstavlja osnovni način lečenja.  

7.  Lumbalna diskus hernija 

Diskus hernija u ledjima se javlja kod 3-4% stanovništva. Najčešće se javlja u uzrastu od 30 do 50 godina starosti. Prekomerna težina, nedovoljno kretanje ili veliko opterećenje kičme doprinose nastanku diskus hernije. 

Diskus je hrskavičavi jastučić koji se nalazi između dva kičmena pršljena. Diskus hernija najčešće nastaje kao posledica degenerativnih promena kičme. Ređe nastaje kao posledica povreda, npr. vežbanja u teretani.

Diskus hernija znači da se unutrašnje želatinozno jezgro diskusa širi kroz pukotine u spoljašnjem vezivnom omotaču. Ukoliko je ovo stanje izraženo može doći do pritiska na koren živca.

U slučaju jakog pritiska na koren nerva javlja se išijas. Najčešće se javlja bol koji se širi zadnjom stranom natkolenice i ispod kolena. Ređe se bol širi i prednjim delom natkolenice. Uz bol mogu biti prisutni trnjenje i žarenje u nogama, kao i slabost mišića noge.

Retko, dolazi do problema sa mokrenjem i defekacijom. To se naziva sindrom kaude ekvine. U tom slučaju, kao i u slučaju napredovanja slabljenja snage mišića nogu, potrebna je hitna operacija.

8. Spondilolisteza 

Spondilolisteza označava klizanje kičmenog pršljena.  U najvećem broju slučajeva nastaje usled dugotrajnog preopterećenje kičme još u detinjstvu (npr. ritmična gimnastika).  Preopterećenje kičme u detinjstvu dovodi do spondilolize. To je stres prelom zadnjeg dela kičmenog pršljena.

Veliki broj ljudi nema simptome. Ukoliko postoje, javlja se bol u ledjima pri opterećenju, koji se širi put sedalnog dela i natkolenica.

Stepen oboljenja određuje da li će lečenje biti neoperativno ili operativno. 

9. Kompresivni prelomi kičmenih pršljenova 

Kompresivni prelomi kičmenih pršljenova mogu nastati kao posledica saobraćajnog udesa, kao i u različitim sportovima. 

Drugi važan uzork komresivnih preloma je osteoporoza. Najčešće se javlja kod žena nakon menopauze.  Naješće se javljaju u  grudnoj kičmi, ili na njenom prelazi u slabinsku kičmu. Obično nastupaju spontano ili nakon običnog pokreta. Oni uzrokuju jak bol iznad slomljenog pršljena. Ponekad se kao prvi simptom javlja pogrbljenost .

10. Degenerativna oboljenja kičme 

Degenerativne promene nastaju kao posledica starenja i genetike. Tipično, ove promene na kičmi dovede do njene ukočenosti i slabljenja muskulature ledja. Pored toga se može javiti i bol koji se širi u sedalni deo i noge. U težim slučajevima može postojati i slabost nogu. 

11. Oporavak nakon operacije kičme

Postoji veliki broj operacija za bolove u ledjima. Cilj najvećeg broja ovih operacija je uklanjanje viška kostiju, tkiva ili diskusa koji mogu vršiti pritisak na neki od nerava koji izlaze iz kičme i tako ga uklještiti. Postizanje stabilnosti kičme je takođe veoma važno.

Fizikalna terapija je veoma važna nakon operacije kičme. CIlj je da se ubrza zarastanje, smanje otok i bol. Jačanje muskulature leđa igra ključnu ulogu u procesu oporavka .

4. BOL U LEDJIMA - KAKO FIZIKALNA TERAPIJA MOŽE DA VAM POMOGNE?

Fizikalna terapija kod većine pacijenata sa bolom u kičmi predstavlja terapiju izbora. Prvi korak je uvek pregled specijaliste fizijatra. Pregledom će fizijatar uvrditi uzrok i osobine  bola, da li je uklješten nerv. Takođe će ustanoviti da li su izmenjeni osećaj za dodir  i mišićna snaga. Ukoliko je potrebno, bićete upućeni na dodatnu dijagnostiku.

Nakon detaljnog pregleda napraviće se plan lečenja koji zavisi od vaše dijagnoze i proceniti dužina trajanja lečenja. Po potrebi će Vam biti prepisan mider kako bi se rasteretila vaša kičma.

U ranoj fazi lečenja cilj terapije je da se smanji bol. To se na prvom mestu postiže fizikalnim agenasima (elektroterapija, tekar terapija, HILT). Spinalna dekompresija (trakcija kičme) takođe ima važnu ulogu u smanjenju bola.

Kada se smanji bol, uvode se vežbe snage i istezanja. Cilj vežbi je povećanje pokretljivost i snage mišića vaše kičme. Želimo da se vratite vašim normalnim dnevnim aktivnostima bez ograničenja. 

Redovnim kontrolama i snimanjem ukoliko za tim postoji potreba, pratićemo vaš oporavak. Na taj način ćemo planirati dalje lečenja sve do vašeg punog oporavka.