Specijalista Za Lečenje Skolioze
1. Kriva kičma - šta je skolioza?
2. Koja je razlika između idiopatske skolioze i drugih vrsta skolioze?
Idiopatska skolioza. Termin idiopatski znači da je uzrok nepoznat. Iako postoje napori da se utvrdi tačan uzrok idiopatske skolioze, ne postoje jasno ustanovljeni razlozi za nastavak ovog tipa skolioze. Kod oko 30% slučajeva postoji porodična anamneza skolioze, zbog čega se veruje da postoji genetska predispozicija. Najšire prihvaćena teorija je da je skolioza multifaktorijalnog porekla.
Kongenitalna skolioza. Termin kongenitalno znači da ste rođeni sa ovim stanjem. Kongenitalna skolioza počinje kada se kičma formira pre rođenja. Deo jednog pršljena (ili više) se ne formira u potpunosti ili se pršljeni ne odvajaju pravilno. Neke vrste kongenitalne skolioze mogu se brzo promeniti sa rastom, dok druge ostaju nepromenjene. Ova vrsta skolioze može biti povezana sa drugim zdravstvenim problemima, kao što su problemi sa srcem i bubrezima.
Neuromišićna skolioza. Svako zdravstveno stanje koje utiče na nerve i mišiće može dovesti do skolioze. Ovo je najčešće zbog mišićne neravnoteže i/ili slabosti. Uobičajena neuromišićna stanja koja mogu dovesti do skolioze uključuju cerebralnu paralizu, mišićnu distrofiju i povredu kičmene moždine.
3. Koliko je ozbiljna adolescentska idiopatska skolioza?
Adolescentna idiopatska skolioza kilme nije opasna po život, a većina krivina ne izaziva ozbiljne probleme. Deca sa skoliozom mogu da vode normalan, aktivan život, uključujući i učešće u sportu.
Ako krivina postane zaista velika, to može izazvati probleme sa srcem i plućima. Veoma velika krivina takođe može da pritiska nerve ili kičmenu moždinu, što može dovesti do paralize. Međutim, ovo je izuzetno retko. Odgovarajući tretman će sprečiti da kriva napreduje do tako ozbiljnog stepena.
4. Da li skolioza izaziva bol u leđima?
Adolescentna idiopatska skolioza obično ne izaziva bol ili neurološke simptome. U odraslom dobu bol u ledjima češći je u populaciji ljudi sa skoliozom. On medjutim ne mora isključivo biti vezan za deformitet kičmenog stuba.
Ako je bol u leđima vašeg deteta jak ili je povezan sa slabošću nogu ili utrnulošću, obratite se lekaru. Ovo može zahtevati procenu kako bi se isključili drugi uzroci bola.
5. Da li je bezbedno za dete da vežba i da se bavi sportom?
Deca sa idiopatskom skoliozom treba da se aktivno bave sportom i učestvuju u nastavi fizičkog vaspitanja u školi. Ovo važi i za déçu koja nose mider. Kod dece koja nose mider savetuje se izbegavanje kontaktnih i veoma dinamičnih sportova. Kompetitivne sportovi koji značajno angažuju kičmu takodje treba izbegavati kod dece koja imaju visok rizik za progresiju.
6. Da li će dete sa skoliozom moći da živi normalnim životom?
Da.
Osobe koji imaju krivu kičmu koja ne zahteva operaciju mogu da učestvuju u istim aktivnostima i sportovima kao ljudi bez skolioze. Retko postoje ograničenja za bilo koju od njihovih aktivnosti.
7. Da li se skolioza nasleđuje?
Da!
ožOtprilike 30% pacijenata sa adolescentnom idiopatskom skoliozom ima porodičnu istoriju skolioze. Prema nedavnim istraživanjima, otprilike jedno od treće dece čiji roditelji imaju skoliozu će razviti skoliozu. Skolioza se smatra delimično genetskim stanjem. Lekari su utvrdili nekoliko gena povezanih sa skoliozom, ali ne znaju tačno koji geni mogu da je uzrokuju.
8. Kada najranije treba da proverite da li vaše dete ima skoliozu?
Skolioza može nastati u bilo kom uzrastu vašeg deteta. Najčešće međutim nastaje tokom brzih faza rasta. Postoje tri brze faze rasta - izmedju 6 i 12 meseca, izmedju 5 i 8 godine, i najvažnija i najintenzivnia faza rasta izmedju 11 i 14 god. Zato se i idiopatska skolioza najčešće otkriva tokom brze faze rasta (10-15 god.).
Rano prepoznavanje idiopatske skolioze omogućava buduće izbegavanje invazivnijih terapijskih pristupa, kao što je hirurško lečenje.
Strukovna udruženja savetuju da se devojčice pregledaju dva puta tokom života, sa 10 i 12 god. (5. i 7. razred), a dečaci jedan put sa 12 ili 13 god. (8. ili 9. razred).
9. Kako da posumnjate da dete ima skoliozu?
Znaci koji ukazuju na skoliozu kičme su:
- vidljiva krivina kičme
- nakrivljenost tela na jednu stranu
- nejednaka visina ramena
- jedno rame ili kuk istaknuti
- istaknutost rebra ili grbe na leđimana jednoj strani
Uputstvo na šta treba da obratite pažnju ako posmatrate kičmu vašeg deteta možete pogledati ovde.
10. Šta da radite ako posumnjate da vaše dete ima skoliozu?
Prvi i najvažniji korak kod lečenja skolioza je pregled specijaliste dečijeg fizijatra. Oni će na osnovu kliničkog pregleda posumnjati da dete ima skoliozu. Skoliometar može pomoći da se skrininguje krivina kičme. Precizno merenje stepena krivine kičme određuje se na osnovu radiografskog snimka kičme.
Na radiografskom snimku meri se Kobov ugao. U odnosu na Kobov ugao krivine mogu biti blage (do 20 stepeni), umerene (21-35 stepeni), umerene do teške (36-40), teške (41-50 stepeni), i veoma teške preko 50 stepeni.
Na radiografskom snimku odredjuje se i Riserov znak, koji ukazuje na status rasta pacijenta.
Prema vrhu krivine skoliose mogu biti cervikalne, cervikotorakalne, torakalne, torakolumbalne i lumbalne.
Dijagnoza skolioze postavlja kada postoji krivina veća od 10 stepeni!
11. Koji u ciljevi lečenja kod postojanja skolioze?
- Smanjenje napredovanje krivine kod deteta (i eventualno smanjenje)
- Prevencija ili lečenje respiratorne disfunckije
- Prevencija ili lečenje bola u ledjima
- Poboljšanje izgleda korekcijom posture
12. Skolioza lečenje?
Postoje tri dokazana načina za lečenje skolioze - praćenje i vežbanje, nošenje midera i operacija.
Lekar će preporučiti jednu od ovih metoda za lečenje skolioze na osnovu rizika za napredovanje skolioze.
Uopšteno, idiopatske adolescentne skolioze progrediraju na dva načina 1. tokom brzog perioda rasta 2. u odraslom dobu ukoliko su krivine relativno velike
S obzirom da skolioze napreduju tokom faze brzog rasta njihov potencijal za rast procenjuje se na osnovu starosne dobi pacijenta, vremena prve menstruacije kod devojčica i radiografskih parametara. Uopšteno, devojčice rastu do 14 god., a dečaci do 16 god. Devojčice rastu veoma brzo do prve menstruacije, nakon čega se njihov rast usporava. One nastavljaju da rastu 18-24 meseca nakon toga. Radiograski snimci karlice i kičme se koriste takođe da se odredi rast i stepen koštane zrelosti.
13. Šta se dešava ako se dete ne leči? Hoće li se krivina pogoršati?
Dva faktora mogu snažno predvideti da li će se kriva skolioze pogoršati: starost pacijenta i veličina krivine.
Veće krivine (veće od 30 stepeni) kod mlađe dece imaju najveći rizik da se pogoršaju.
Pozitivna porodična anamneza, laksitet kože i zglobova takodje imaju ulogu u proceni rizika za napredovanje krivine.
Prema nekim podacima iz litetarutre rizik od progresije na početku puberteta ja 20% za krivine od 10 stepeni, 60% za krivine od 20 stepeni, i 90% za krivine od 30 stepeni. Na vrhuncu koštanog rasta (oko 13 god. kod devojčica) rizik od pogresije je 10% za krivine od 10 stepeni, 30% za krivine od 20 stepeni, i 60% za krivine od 30 stepeni. Prognoza za progresiju krivine je optimističnija za dečake.
13. Da li se skolioza pogoršava tokom odraslog doba - skolioza kičme kod odraslih?
Kada se završi rast, skolioze sa krivinom manjom od 30 stepeni imaju tendenciju da ostanu iste. Rizik od napredovanja krivine u odraslom dobu se povećava kod krivina većih od 30 stepeni. Krivine veće od 50 stepeni će se sa velikom verovatnoćom pogoršavati u odraslom dobu i uzrokovati zdravstvene probleme, i smanjen kvalitet život.
14. Kada treba samo pratiti, ko treba da vežba, ko mora da nosi mider?
1. Praćenje
Kod pacijenata sa krivinama manjim od 10º kod dece koja rastu, ili kod postojanja krivina manjih od 30º kod pacijenata koji su prestali sa rastom savetuje se samo praćenje.
2. Skolioza vežbe
Vežbe za skoliozu, kao što je Šrot metoda, dizajnirane su da neutrališu efekte skolioze i poboljšaju oblik i izgled vašeg tela. Više o ovoj metodi vežbi za skoliozu pročitajte ovde.
3. Mider
Nošenje midera savetuje se kod pacijenata čije krivine mere između 25º i 40º tokom njihove faze rasta. Cilj midera je sprečavanje da se krivina pogorša tokom faze rasta.
15. Skolioza - hirurško lečenje?
Hirurško lečenje savetuje se pacijentima čije su krivine veće od 45º tokom faze rasta ili veće od 50 º kada se rast zaustavio.
16. Skolioza snimanje kičme - koliko često?
Snimanje kičme savetuje se na inicijalnom pregledu, a zatim na svakih 6 do 12 meseci do završetka rasta.