Specijalista za Lečenje Sudekove Bolesti

1. ŠTA JE SUDEKOV SINDROM?

Sudekov sindrom predstavlja bolno stanje. Ona najčešće nastaje nakon povreda ili operacija na ruci ili nozi. Tipično se javlja nakon preloma ručnog zgloba. Pacijenti se često žale na bolove još dok je šaka u gipsu.

Pored ovog naziva postoje i drugi nazivi za ovo stanje, kao što su Sudekova bolest, regionalni sindrom bola (CPRS), algodistrofiči sindrom, algodistrofija.

Tačni uzroci oboljenja nisu poznati.

2. SUDEKOV SINDROM - SIMPTOMI?

Algodistrofija može imati različit tok. Oboljenje po pravilu započinje zapaljenjem mekih tkiva. Zbog toga nastaju bolovi, otok, crvenilo i povišena lokalna temperatura. Promene nisu ograničene samo na zahvaćeni deo, već se šire na celu ruku ili nogu. Veoma je važno naglasiti da je glavni simptom algodistrofije je izražen bol. Koža može postati osetljiva na dodir i hladnoću. Takođe može doći do njene plavičaste prebojenosti i pojave hladnog znoja. Tokom vremena dolazi do atrofije ekstremiteta i ukočenosti zglobova. Funkcija zahvaćenog ekstremiteta je značajno oštećena. 

3. SUDEKOV SINDROM - KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA ?

Iskusan specijalista fizijatar može postaviti dijagnozu na osnovu anamneze i kliničkog pregleda. Što je algodistrofija više odmakla i kasnije se prepozna, to je prognoza lošija. Sudekov sindrom može postati hroničan i ostaviti teška funkcionalna oštećenja.

Ukoliko se lečenje započne na vreme, postoje velike šanse za izlečenje.

4. KAKO SE LEČI OVO OBOLJENJE?

Terapijski pristup kod algodistrofičnog sindroma podrazumeva kombinaciju više mera. Lekovi za Sudekov sindrom imaju veliku ulogu. To je naročito važno na početku bolesti koriste za smanjenje zapaljenja.

Fizikalna terapija ima važno mesto i primenjuje se za smanjenje bola i otoka. Vežbe za održavanje ili povećanje pokretljivosti i funkcije zgloba su takođe veoma važne. U poslednje vreme primenjuju se i novije tehnike kod pacijenata sa hroničnim bolom kao posledica algodistrofičnog sindroma, kao što je npr. terapija ogledalom.

Lečenje je često dugotrajno. Zbog toga je pored stručnog pristupa strpljenje terapijskog tima i pacijenta veoma važno.