Specijalista za Lečenje Bola u Kuku i Preponi
1. MUČI VAS BOL U KUKU I PREPONI?
Različite povrede, oboljenja i deformiteti mogu izazvati bol u kuku i preponi. On može značajno uticati na mogućnost obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti, bavljenje sportom ili uživanje u različitim rekreativnim aktivnostima.
ZAKAŽITE PREGLED FIZIJATARA KAKO BISTE UTVRDILI ZAŠTO IMATE BOL U KUKU I PREPONI I EFIKASNO SE REŠILI TEGOBA!
2. BOL U KUKU I PREPONI - KOJI SU NAJČEŠĆI RAZLOZI?
1. Koksartroza
Bol u kuku i nozi zbog koksartroze tipično se javlja kod pacijenata ≥ 50 god. ili nakon povrede. Ona je jedan od najčešćih razloga bola u kuku i preponi.
Reč je o oštećenju hrskavice kuka. Češće se javlja kod osoba ženskog pola i kod gojaznih pacijenata.
Na početku bolesti pacijenti osećaju bol u kuku i nozi prilikom većeg opterećenja, dok su kasnije bolovi prisutni i u miru i noću. Pacijenti se mogu žaliti na bol u preponi i u predelu spoljašnje strane kuka, jutarnju ukočenost i otežan hod. Prilikom pregleda zapaža se ograničenje pokretljivosti u kuku.
Dijagnoza se postavlja na osnovu rendgenskog snimka karlice sa oba kuka, a u ranim fazama magnetnom rezonancom.
Lečenje artroze kuka zavisi od stadijuma oboljenja. Neoperativno lečenje se naročito savetuje u ranim fazama oboljenja. Kod pacijenata sa prekomernom telesnom težimom ono uključuje smanjenje telesne težine. Uz to se savetuju lekovi i fizikalna terapija.
Umerene sportske aktivnosti koje ne opeterećuju kuk (plivanje, vožnja bicikla, hod) su preporučljive. Sportove sa većim opterećenjem i promenom pravca, kao što su tenis i dr. treba izbegavati. Ukoliko smanjenje telesne težine, promena životnih navika, lekovi i fizikalna terapija ne pomognu, mora se razmatrati operativno lečenje. Najčeša operacija je ugradnja veštačkog zgloba kuka.
2. Rehabilitacija nakon totalne ili parcijalne proteze kuka
Kod preloma kuka ili izražene artroze kuka neophodna je zamena kuka veštačkim zglobom. Ugradnja totalne proteze kuka (totalna aloartroplastika) podrazumeva promenu čašice i glave butne kosti. Kod preloma vrata butne kosti može se zameniti samo glava butne kosti (parcijalna proteza kuka).
Nakon hirurškog lečenja cilj rehabilitacije je sa jedne strane da se spreče moguće postoperativne komplikacije (npr. tromboza dubokih vena), a sa druge strane da se obnovi funkcionalnost. To podrazumeva pre svega jačanje mišića kuka, obnavljanje pokretljivosti u operisanom kuku i uspostavljanje normalne šeme hoda.
3. Avaskularna nekroza vrata butne kosti
Bol u kuku i preponi može biti posledica avaskularne nekroze butne kosti. Ova bolest nastaje zbog nedovoljne prokrvljenosti vrata butne kosti. Najčešće je posledica prethodne povrede kuka, zloupotrebe alkohola i korišćenja steroida. Dijagnoza se postavlja na osnovu magnetne rezonance. Lečenje zavisi od stadijuma oboljenja i može biti neoperativno i operativno.
4. Oštećenje acetabularnog labruma
Labrum kuka je vezivno-hrskavičava struktura slična meniskusu u kolenu. Lezije labruma mogu nastati kod različitih povreda ili oboljenja kuka. Povreda labruma može uzrokovati oštećenja hrskavice. Na taj način ubrzava razvoj degenerativnih promena u kuku. U tom slučaju savetuje se hirurško lečenje.
5. Škljocajući kuk
Predstavlja stanje kod kojeg je pri pokretima kuka prisutno zvučno ili palpatorno škljocanje u kuku. Škljocanje u kuku može i ne mora da boli. Uzrok škljocanja može biti izvan ili unutar zgloba kuka. Vanzglobni uzrok može biti zadebljanje iliotibijalne trake ili preskakanje tetive m. psoas major. Unutarzglobni izvori škljocanja u kuku najčeše su ruptura labruma i prisustvo slobodnog zglobnog tela.
6. Femoroacetabularni impidžment
Bolovi u kuku i preponi naričito kod mladih ljudi mogu biti posledica ovog stanja. Usled deformiteta vrata butne kosti ili karlice pri pokretima fleksije i/ili rotacije u kuku nastaje bol. Takođe dolazi do ograničenja obima pokreta.
Postoje dva osnovna deformiteta -„cam“ (đna mestu gde glava butne kosti prelazi u vrat butne kosti) i „pincer“ (deformitet iruba karlične kosti).
Lečenje može biti konzervativno ili operativno (artroskopija kuka). Kod neoperativnog lečenja sprovodi se na prvom mestu jačanje i povećanje fleksibilnosti mišića koji stabilizuju kuk i trup.
7. Trohanterični burzitis
Ovaj naziv nastao je zbog mišljenja da bol u predelu spoljašnje strane kuka nastaje zbog upale sluzne kese koja se tu nalazi. Savremeni termin je bolni sindrom velikog trohantera zbog spoznaje da bol zapravo nastaje zbog slabosti mišića zadnjice.
Kod ovog oboljenja se javlja osetljivost na dodir u predelu velikog trohantera. Bol se pojačava prilikom spavanja na bolnoj strani, sedenju sa prekrštenim nogama i dužim hodom. Oboljenje se javlja 4x puta češće kod žena u poređenju sa muškarcima. Jedan od najčešćih uzroka ovog stanja je slabost muskulature zadnjice.
Oboljenje se leči fizikalnom terapijom. Vežbe za jačanje mišića zadnjice imaju veoma važnu ulogu u oporavku. Injekcije kortikosteoroida samo su kraktoročno efikasne.
8. Sindrom piriformisa
Piriformis sindrom predstavlja „uklještenje“ išijadikusa ispod pirifromisa. Ovaj mišić se nalazi duboko u sedalnom delu i pomaže u rotaciji kuka. Skraćenje piriformisa, npr. usled dugog sedenja, može dovesti do pritiska na išijadikus. Ovaj nerv prolazi ispod piriformisa na svom putu do noge.
Tipično su prisutni blagi simptomi u smislu bola duboko u sedalnom delu koji se često širi u nogu. Kod izraženijih tegoba trnjenje i utrnulost se mogu javiti sa zadnje strane natkolenice. Ovi bolovi se često mešaju sa išijalgijom porekla kičme. Pri pregledu tipičan nalaz je bolna abdukcija i spoljašnja rotacija. Lečenje ovog oboljenja je konzervativno.
9. Meralgia parasthetica
Neprijatno oboljenje koje se prepoznaje po trnjenju i žarenju u u spoljašnjem delu butine. Razlog je uklještenje senzitivnog nerva u preponi koji inerviše deo kože gde se javljaju simptomi. Lečenje je u najvećem broju slučajeva konzervativno. Retko je potrebna operacija.
10. Bol u preponi
Bolovi u preponi mogu biti akutni. Tada je reč o istegnuću ili rupturi primicača ili pregibača kuka. Kada je bol u preponi hroničan mora se razmišljati o tome da je porekla:
1. aduktora kuka (tendinopatija primicača kuka)
2. iliopsoasa (tendinopatija iliopsoasa)
3. pubične kosti (osteitis pubis, edem pubične kosti, oštećenje pubične aponeuroze)
4. prepone (slabost zadnjeg zida ingvinalnoga kanala ili ingvinalna hernija)
5. zgloba kuka
11. Tendinopatija primicača kuka
Povreda primicača najčešće nastaje zbog preoterećenja tetiva primicača. Pacijenti se često žale na bol u preponi. Uobičajeno se javlja bol na početku aktivnosti, koji se smanjuje sa zagrevanjem, da bi se vratio po završetku aktivnosti. Provocirajuće aktivnostu su npr. trčanje i šutiranje.
Osnovni terapijski princip je smanjenje opterećenja i vežbe jačanja po protokolu za tendinopatije. Mirovanje neće dovesti do rešenja problema.
12. Tendinopatija m. iliopsoasa
Ova povreda specifična je za sportove u kojima dominiraju sprintovi i udarci nogom.
Tendinopatija iliopsoasa uglavnom nastaje usled preopterećenja fleksora kuka ili neadekvatnoga lečenja nakon akutne povrede.
Dijagnoza i prognoza tendinopatije pregibača kuka određuje se na osnovu anamneze, kliničkog pregleda i nalaza ultrazvuka ili magnetne rezonance. Veoma je važno klinički pregled upotpuniti detaljnom funkcionalnom analizom.
Uspešno se leče konzervativno, pri čemu je kineziterapija glavni klinički „alat“ u procesu rehabilitacije. Osnovni terapijski princip je smanjenje opterećenja i vežbe jačanja po protokolu za tendinopatije. Mirovanje neće dovesti do rešenja problema.
13. Tendinopatija hamstringsa
Ovo je čest uzrok bola u zadnjoj loži. Proksimalna tendinopatija hamstringsa se javlja na mestu pripoja mišića zadnje lože na karlici. Česta je povreda preopterećenja u sportovima gde dominiraju istezanja i trkanje.
Pacijenti se žale na bol u donjem sedalnom delu kada trče, naročito pri ubzranju ili bržem tempu trčanja. Bol je intenzivan po prirodi. Sedenje na tvrdim površinama takođe može biti neprijatno.
Lečenje podrazumeva smanjenje opterećenja i postepeno povećanje opterećenja kroz program jačanja.
14. Povreda mišića aduktora kuka
Istegnuće ili ruptura primicača kuka relativno su česte mišićne povreda u sportu. Najčešći mehanizmi nastanka povrede su promena smera, šutiranje nogom, brzo istezanje, kao i skokovi. Dugi primicač je najčešće povređen. Dijagnoza i prognoza povreda primicača kuka temelje se na kombinaciji rezultata anamneze, kliničkog pregleda i magnetne rezonance. Povrede primicača kuka uspešno se leče fizikalnom terapijom.
3. KAKO FIZIKALNA TERAPIJA MOŽE POMOĆI KOD BOLA U KUKU?
Lečenje bola u kuku i preponi započinje postavljanjem tačne dijagnoze.
Pregled fizijatra je prvi korak u lečenju bola u kuku!
Ukoliko postoji potreba specijalista fizijatar može uratit ultrazvuk mekih tkiva na licu mesta. Nekada su potrebne dodatne dijagnostičke procedure (rendgen, magnetna rezonanca).
Nakon pregleda specijalista fizijatar će odrediti precizan plan rehabilitacije. Takođe će proceniti vreme vašeg oporavka.
Ukoliko je potrebno biće vam prepisana medikamentozna terapija, najčešće u smislu lekova za smanjenje upale i bolova. Lečenje bola u kuku i preponi uključuje različite vrste fizikalne terapije (HILT, tekar, elektroterapija, ultrazvuk). Fizikalnu terapiju uvek prati odgovarajući program vežbi, koji će sprovesti naši fizoterapeuti u cilju vašeg potpunog oporavka. Kineziterapijom se postiže povećanje pokretljivosti i jačanje. Specifičan program vežbi ključ je oporavka kod tendinopatija iliopsosasa, aduktora i hamstringsa. Shockwave terapija takođe ima važnu ulogu u lečenju tendinopatija u predelu kuka.
Za lečenje bola u kuku i preponi od velikog značaja je procena i korekcija faktora rizika, koji mogu sprečiti pojavu budućih povreda. Faktori rizika nabolje se otkrivaju prilikom funkcionalnog testiranja.
Praćenjem vaših simptoma i funkcionalnog oporavka određivaćemo brzinu oporavka i proceniti vašu spremnost za povratak dnevnim i sportskim aktivnostima.