Specijalista za Lečenje Medijalnog Tibijalnog Stres Sindroma

1. Šta je medijalni tibijalni stres sindrom?

Medijalni tibijalni stres sindrom (MTSS) predstavlja čestu povredu prenaprezanja uzrokovanu vežbanjem, koja se manifestuje bolom u prednjem delu potkolenice.

2. Trkačka potkolenica - zašto nastaje?

Mnogi smatraju da je osnovni uzrok MTSS-a periostitis (upala pokosnice) tibije (golenjače) kao posledica preopterećenja ove kosti. Medjutim novija istraživanja ukazuju da su pored pokosnice zahvaćeni kako i sama kortikalna kost, tako i pripoji mišića na kosti.

Prilikom trčanja, u fazi udara stopalom o podlogu, dolazi do blagog savijanja golenjače, a sile udara se apsorbuju upravo na unutrašnjoj strani ove kosti. Telo odgovara na opterećenje kostiju njenim remodelovanjem tako da kost postaje posledično jača i deblja. Za ovaj proces je potrebno nekoliko nedelja do nekoliko meseci, zbog čega je potrebno za to vreme  prilagoditi intezitet i  učestalost treninga.

Ukoliko se to ne desi dolazi do akumulacije mikropovreda kortikalne kosti u distalnom delu golenjače. Na tom mestu nastaje upala pokosnice i tetivnih pripoja odgovarajućih mišića.

Upravo zbog trajanja prilagođavanja kosti i okolnih strukura na novonastalo opterećenje ovaj sindrom se najčešće javlja kod početnika u trčanju. Kod iskusnijih sportista  nastaje nakon nagle promene fizičke aktivnosti, koje mogu podrazumevati promene u učestalosti, trajanju i intenzitetu treninga.

3. Trkačka potkolenica - faktori rizika?

Najčešći uzrok ove povrede kao i kod većine drugih svodi se preopterećenje i može se opisati sa dve reči – previše i prerano.

Nastanku ove povrede mogu doprineti i drugi faktori, kao što su ženski pol, prekomerna telesna težina, prekomerna pronacija stopala ili prenaglešna unutrašnja rotacija potkolenice, neadekvatna obuća, slabost mišića potkolenice i dr.

4. Koji su simptomi medijalnog tibijalnog stres sindroma?

Bol se obično javlja sa unutrašnje (medijalne) strane potkolenice. Najčešće se bol opisuje kao tup i pulsirajući.  Bol se povećava  tokom ili nakon aktivnosti i prestaje pri odmoru.

5.  Trkačka potkolenica - kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom.

Pregledom se može otkriti otok i bolna osetljivost u distalnom delu unutrašnje ivice distale dve trećine potkolenice kao i bol pri pasivnom istezanju određenih mišića potkolenice.

Dijagnostičke procedure kao što su radiografija, magnetna rezonanca, kompijuterizovana tomografia (CT)  najčešće nisu neophodne za postavljanje dijagnoze. Potrebno ih je uraditi u pojedinim slučajevima da bi se isključile druge povrede i stanja koje mogu dovesti do sličnih simptoma, na prvom mestu stres fraktura golenjače ili sindrom kompartmana potkolenice.

6. Kako se leči medijalni tibijalni stres sindrom?

Osnovni principi lečenja i prevencije medijalnog tibjalnog stres sindroma zasnivaju se na smanjenju opterećenja potkolenice. Veoma je važno jačanja mišića potkolencie.

  1. Ulošci za cipele mogu biti jedna od mera koja pomaže da se sile drugačije prenose na golenjaču
  2. Terapija udarnim talasima postoje radovi u literaturi koji ukazuju na mogućnost lečenja ove povrede udarnim talasima. Ovu opciju treba razmatrati kod rezistentnih slučajeva

   3. Optimizovanje nivoa kalcijuma i vitamina D

7. Prevencija medijalnog tibijalnog stres sindroma

  • Nosite odgovarajuću sportsku obuću.
  • Postepeno povećavajte učestalost, trajanje i intezitet treninga.
  • Kombinujte treninge. Smenjujte aktivnosti visokog inteziteta kao što je trčanje sa aktivnostima manjeg inteziteta kao što su plivanje, vožnja bicikla, šetnja. U svoju rutinu uvrstite i vežbe jačanja mišića.
  • Na svakom treningu izdvojte vreme za zagrevanje pre početka aktivnosti i istezanje na kraju aktivnosti.