Specijalista za Lečenje Sindroma Karpalnog Tunela

1. Šta je sindrom karpalnog tunela?

Karpalni tunel sindrom je kompresivna neuropatijia n. medianusa. To je jedan od najčešćih razloga bola u šaci.

Neuropatija je izraz koji se koristi za opisivanje bilo kog poremećaja ili oboljenja nerva.  'neuro' znači 'nerv' i 'pathy' znači 'patnja ili bolest'. Drugim rečima neuropatija znači da jedan ili više nerava ne funkcioniše kako treba što je praćeno određenim simptomima. Kompresija govori da se radi o pritisku na nerv.

Postoje tri nerva koja su odgovorna za inervaciju šake. Među njima je i n. medianus koji se pruža kroz karpalni tunel. On je najosetljiviji na pritisak. Zbog toga je karpal tunel sindrom najčešća kompresivna neuropatija gornjih ekstremiteta.

Karpalni tunel se nalazi sa dlanske strane ručja. Dno i stranice tunela formiraju kosti ručja, dok njenog krov čini ligament koji spaja dva koštana zida. U njemu se nalazi 9 tetiva i n. medianus. Suženje ovog prostora koje može biti izazvano različitim uzrocima dovodi do pritiska na n. medianus.

Sindrom karpalnog tunela

Znak kompresije n. medianusa može postojati bol, ali mnogo češće se javljaju trnjenje prstiju, iglice i utrnulost u predelu šake. Pošto n. medianus inerviše dlan, palac, kažiprst, treći i polovinu domalog prsta  tu će se javiti i simptomi. Ovo se naziva "senzorna teritorija" n. medianusa.

U stvarom životu, kada su simptomi veoma intenzivni, pacijenti često ne mogu precizno da odredi koji su prsti zahvaćeni. Često imaju utisak da trne cela šaka i svi prsti.

2. Zašto nastaje sindrom karpalnog tunela?

Karpal tunel sindrom je često stanje. Najčešće se javlja kod osoba između 40 i 60 godina, ali može nastati u bilo kom uzrastu. Češće se javlja kod žena u poređenju sa muškarcima.

Najčešći razlog zašto nastaje ovo oboljenje je kombinacija genetskih faktora i faktora sredine. Veličina karpalnog tunela variria od osoba do osobe. Neke osobe naslede uži karpalni tunel u poređenju sa drugima. Ukoliko uz to još postoje zanimanja ili aktivnosti koje dovodede do opterećenja ručja, rizik za nastanak pritiska na nerv se povećava. Postoje i oboljenja i stanja koja povećavaju rizik od ove bolesti. Tu spadaju dijabetes, oboljenja tireoidne žlezde, alkoholizam i nedostatak pojedinih vitamina i minerala.

3. Kako se postavlja dijagnoza karpal tunel sindroma?

Sumnja na karpalni tunel postavlja se na osnovu simptoma bola i  trnjenja prstju koje inerviše n. medianus. Test koji dodatno povćeva sigurnost i koju će vaš lekar koristiti tokom pregleda naziva se Tinelov test. Kuckanje u predelu područja karpalnog tunela često će provocirati simptome koje pacijent ima. Postoje i drugi testovi koje će specijalista fizijatar ili neurolog koristiti radi dijagnostike ovog oboljenja.

Sindrom karpalnog tunela dijagnostika

Ukoliko dijagnoza nije u potpunosti jasna, ili vaš fizijatar sumanja da postoji drugi uzrok vaših tegoba može vas poslati na EMNG istpitivanje. Neurofiziološko ispitivanje preciznije ispituje funkciju nerava u vašoj ruci. Na taj način omogućava preciznije postavljanje dijagnoze ili određivanje težine stanja. To pomaže pravljenju preciznijeg plana lečenja.

EMNG ispitivanje kod sindroma karpalnog tunela

3. Karpalni tunel sindrom simptomi?

Simptomi kod karpalnog tunela mogu biti različitog intenziteta. Na početku, simptomi su blagi i povremeni. Prvi simptomi su najčešće trnjenje prstiju koje se javlja ili noću ili rano ujutro. Simptomi se javljaju takođe tokom dana pri određenim aktivnostima, najčešće pri čitanju i držanju telefona. 

Sindrom karpalnog tunela simptomi

Simptomi se javljaju samo u određenim situacijama zato što veličina karpalnog tunela zavisi od položaja ručja. U neutralnom položaju karpalni tunel je najširi. Kada se šaka savija ili ispruža, karpalni tunel se sužava. Baš ovo su položaji koje naša šaka zauzima kada spavamo ili radimo određene aktivnosti tokom dana.

Sindrom karpalnog tunela simptomi

Tipično, simptomi se mogu smanjiti promenom položaja šake ili tako što se ruke protresu. Ukoliko se stanje pogorša trnjenje u šaci i utrnulost šake postaju stalno prisutni tokom dana i noći. Pacijenti se tada žale na osećaj trapavosti i slabosti.  Navode da im ispadaju predmeti iz šake i da im je teško da rade.

U kasnijim fazama karpalnog tunel sindroma šaka može postati klinički utrnuta. Dolazi do zahvatanja dubljih nervnih vlakana koja su odgovorna za motornu kontrolu. To dovodi do slabosti i atrofije mišića.

4. Šta mogu da preduzmem ako sumnjam na sindrom karpalnog tunela?

Najvažniji korak je da posetite lekara. Specjalista fizijatar ili specijalista neurolog mogu postaviti dijagnozu na osnovu anamneze i kliničkog pregleda.

Ukoliko lekar specijalista proceni da je potrebno će vas poslati na dodatnu dijagnostiku - EMNG ispitivanje. 

5. Sindrom karpalnog tunela lečenje?

Lečenje sindroma karpalnog tunela je najčešće konzervativno.

1. Ortoza za karpal tunel sindrom

Kontrola pozicije šake je mera koja najčešće pomaže, naročito ako su simptomi povremeni i prisutni pretežno noću. Najlakši način da izbegavate pozicije koje sužavaju karpalni tunel je nošenje ortoze za karpalni tunel noću. Ona će držati vaše ručje u neutralnoj poziciji i sprečiti da dođe do pritiska na nerv. 

Ortoza za sindrom karpalnog tunela

Ukoliko imate blago i povremeno trnjenje u šaci postoji velika verovatnoća da ćete nošenjem ortoze svake noći tokom najmanje 6 nedelja omogućiti oporavak nerva. Važno je da razumete da ortoza za karpalni tunel ne smanjuje samo simptome, već omogućava prirodan oporavak nerva.

Ukoliko imate simptome tokom dana, možete nositi ortozu za karpalni tunel i danju. Međutim, glavna uloga ortoze ostaje tokom noći. To je zato što danju kada osetite trnjenje prstiju zbog određenog položaja šake vi ćete odmah promeniti položaj kako bi smanjili simptome. Tokom noći međutim pritisak na nerv može trajati nekoliko sati pre nego što simptomi postanu dovoljno jaki da bi vas probudili.

Ukoliko imate zanimanje ili hobi koji podrazumevaju ponavljane pokrete šake treba da razmislite o tome kako da smanjite opterećenje. Možete nositi ortozu tokom ovih aktivnosti, što bi trebalo da pomogne.

2. Ergonomija radnog mesta

Ukoliko radite za kompjuterom i vaše simptome provocira upotreba miša ili korišćenje tasture treba da razmislite o ergonomiji vašeg radnog mesta. Loša postura tela tokom rada za kompjuterom može biti jedan od glavnih faktora koji doprinose nastanku karpalnog tunel sindroma.

Sindrom karpalnog tunela faktori rizika za nastanak

Sindrom karpalnog tunela

3. Fizikalna terapija za lečenje sindroma karpalnog tunela

Fizikalna terapija ima važno mesto u lečenju sindroma karpalnog tunela. Različiti fizikalni agensi mogu uticati na smanjenje otoka u ručnom zglobu i na taj način i na smanjenje pritiska na nerv.

4. Lekovi za lečenje sindroma karpalnog tunela

Ukoliko ništa od ovih mera ne pomogne i trnjenje u šaci i bolovi postanu veoma intenzivni treba razmišljati o drugim opcijama. Postoje lekovi koji mogu smanjiti trnjenje u prstima. Dve osnovne grupe lekova su triciklični antidepresivi i gabapentinoidi (npr. pregabalin). Treba imati na umu da njih mora prepisati lekar specijalista sa iskustvom u lečenju neuropatskog bola.
Druga terapijska opcija kod težih slučajeva je injekcija kortikosteroida u karpalni tunel. Iako ovo može smanjiti simptome, efekti ponekad mogu biti samo privremeni.
Sindrom karpalnog tunela lečenje

5. Hirurško lečenje

Poslednja terapijska opcija je hirurška dekompresija karpalnog tunela. Ona je jedino rešenje kod uznapredovalih oblika.