CPM nakon operacije bolena

Prednji ukršteni ligamenti kolena povreda – koje vežbe treba raditi u ranoj fazi oporavka |Tendo?

Vežbe za oporavak nakon povrede ili operacije prednje ukrštene veze kolena specifične su za određene faze oporavka!

Pre bilo kakvog vežbanja važno je znati: Vremenski tok oporavka može varirati u zavisnosti od povrede i hirurške intervencije. Zbog toga je najvažniji savet da sve vežbe koje su navedene moraju individualno prilagoditi. Više o principima lečenja povrede prednjih ukrštenih ligamenata kolena možete pročitati ovde.

Dole navedeni primeri vežbi ne mogu zameniti savet lekara ili stručno praćenje od strane iskusnog fizioterepauta.

Rana faza oporavka kod povrede prednjih ukrštenih ligamenata kolena

Najvažniji cilj rane faze oporavka je postizanje pune ekstenzije. Drugi ciljevi su obnavljanje fleksije u kolenu, obnavljanja normalne šeme hoda i poboljšanja funkcije kvadricepsa.

vežbe nakon operacije ligamenata kolena

1. PREDNJI UKRŠTENI LIGAMENTI POVREDA KOLENA – OBNAVLJANJE EKSTENZIJE

Ovo su dva načina da poboljšate ekstenziju u vašem kolenu:

Poduprite vašu petu u trajanju od 10 minuta, 3-5 x dnevno. Ovaj položaj može biti blago neprijatan, Ali ne bi trebalo da je neizdržljiv. Tokom vremena možete dodati lagano opterećenje kako bi pojačali efekat istezanja ukoliko je potrebno

vežbe nakon operacije ukrštenih ligamenata

2. PREDNJI UKRŠTENI LIGAMENTI KOLENA POVREDA – OBNAVLJANJE FUNKCIJE KVADRICEPSA

Radite statičke kontrakcije za kvadriceps tokom celog dana, svaki dan. Stegnite vaš kvadriceps u trajanju od 10 sekundi, opustite, i ponovite sve kad god imate priliku za to.

vežbe za kvadriceps

Tokom vremena, možete intenzivirati kontrakcije kvadricepsa podupiranjem pete ili korišćenjem trake da biste vukli vaše stopalo i dodali istezanje potkolenice i zadnje lože.

Druge mogućnosti za kontrakciju kvadricepsa mogu da uključe spoljašnji otpor, kao što je pritiskanje lopte naslonenje na zid ili vučenje trake pričvršćene za neki objekat.

vežbe za kvadriceps

Prvi cilj kada je u pitanju funkcija kvadricepsa je sposobnost da se podigne noga sa potpuno zategnutim kolenom.

vežbe nakon operacije kolena

Kada uspete u tome, počnite da radiate 3 serije sa 10-20 ponavljanja svaki dan na leđima, na strani i na stomaku

U nekom trenutku moći ćete da napredujete u smislu izvođenja čučnjeva niz zid, u vazduhu, i slične dr. vežbe. U početku vežbe možete započeti u manjem obimu pokreta.

vežbe za jačanje nakon operacije ligamenata kolena

3. PREDNJI UKRŠTENI LIGAMENTI KOLENA POVREDA – OBNAVLJANJE NORMALNE ŠEME HODA 

Deo obnavljanja normalne šeme soda sastoji se u postizanju pune ekstenzije i kontrole kvadricepsa. Međutim, možete i vežbati da stojite na jednoj nozi do 60 sek. Dodatno možete da balansirate sa zatvorenim očima, hodate preko prepreka, i hodate unazad.

4. PREDNJI UKRŠTENI LIGAMENTI KOLENA POVREDA – OBNAVLJANJE FLEKSIJE U KOLENU 

Slično obnavljanju ekstenzije u kolene, ovo su dva načina za poboljšanje fleksije u kolenu:

  1. Klizanje pete sa gumom. Možete raditi serije od 20 ponavljanja 2-3x dnevno
  2. Vozite stacionarni bicikl. Počnite sa pola okreta na visoko podignutom sedištu. Napredujte tako što spuštate sedište i pravite pun krug.

vežbe za obnavljanje obima pokreta nakon operacije kolena

PRAĆENJE BOLA, OTOKA I UPALE MIŠIĆA TOKOM OPORAVKA

Postojaće trenuci kada je vaše koleno bolno ili otečeno zato što ste preterali sa vežbanjem. Jedan od najvažnijih ciljeva je da na najmanju moguću meru svedete učestalost i težinu ovih situacija. Redovno pratite kako reagujete na vežbe i prilagodite se tome adekvatno. Ukoliko vam koleno otekne ili vas boli, morate smanjiti opterećenje. Ukoliko je sve u redu pravite mali i redovni progres. Ne žurite!

Više o principima lečenja povrede prednjih ukrštenih ligamenata možete pročitati ovde.

Bol u ledjima

Šta je išijas (uklješten nerv) i kako se leči? | Tendo

Ko ne zna šta znači išijas?

Pojam “uklješten nerv” se u narodu koristi da opiše bolove koji zrače u nogu i simptome kao što su trnjenje, mravinjjanje i sl.  Ovi problemi porekla su kičme. Uzrok išijalgije kod mlađih ljudi je akutno nastala diskus hernija. Kod starijih ljudi kod kojih se simptomi razvijaju postpeno razlog je suženje kičmenog stuba uslovljeno starenjem.Prva reakcija pacijenta je najčešće: “ Jao, imam uklještenje nerva!”

Uklješten nerv“ – termin koji plaši mnoge ljude

Termin „uklješten nerv“ za svakog znači nešto drugačije. Nemojte se plašiti! Mi odavno znamo da uklješteni nerv nije dobra metafora za to što se stvarno dešava.  Naučna istraživanja govore da mnogi pacijenti misle da je mehanički pritisak na nerv odgovoran za bol, a operacija koja ga oslobađa jedino rešenje.Ali: nervi ne mogu stvarno da se „uklješte“!Naši nervi su veoma fleksibilni! Oni se ne mogu uklještiti zato što su veoma savitljivi i glatki. Razlog zašto nekada mislimo da nam je nerv uklješten je zato što nervi mogu biti osetljivi na pokret i na njega reagovati bolovima. Zato slobodno izbrišite izraz „uklješteni nerv“ iz vašeg rečnika!

IŠIJAS – upala ili oštećenje nerva

Veoma je zanimljiva činjenica da pritisak na zdrav nerv neće izazvati bolove koji se šire. u nogu  Zanimljivo, zar ne? Zdrav koren nerva je kompletno neosetljiv na pritisak! Da bi bolovi nastali neophodno je postoji zapaljenje. Kad je koren nerva ili njemu pripadajući nerv bolan to predstavlja znak zapaljenja. Koren nerva isto kao zglobovi može biti upaljen, iziritiran, otečen i veoma osetljiv.

Nervi se mogu pomeriti iz svoje pozicije, npr. kod postojanja diskus hernije.  Medjutim, baš tamo gde se nervi povezuju sa kičmenom moždinom ima ekstremno puno mesta. Kompleks koga čini koren nerva zauzima samo jednu trećinu otvora kroz koji nerv napušta kičmu. Ostatak zauzimaju krvni sudovi i masno tkivo. Možete znači zaključiti da je priroda obezbedila dovoljno mesta za nerve, pa samim tim ni uklještenje nerva nije tako jednostavno.

Mnogi pacijenti sa išijasom imaju simptome, kao što su iznenadni napadi bola. Oni se ne mogu predvideti, niti sprečiti. Deluje kao da nervi vode sopstevni život i reaguju bez jasnog razloga. Naravno da se onda brinemo šta se to dešava u našem telu.  Mnogi medjutim priznaju da lakše podnose sa svoje tegobe kada ih bolje razumeju.

Išijas praćen pečenjem, mravinjanjem, trnjenjem i sl. ne znači neophodno da je nerv povredjen. Nervi koji ovako reaguju su osetljivi, ali to ne znači uvek i da su povređeni.

Išijas je naročito aktivan noću. To je normalno i može se objasniti time, da se noću smanji krvni pritisak (tako da nerv ima dobija „lošiju“ krv) i da se noću manje krećemo. Oba faktora mogu iritirati nerv. Isto tako ćete doživeti i da se nerv smiri kada se probudite i ponovo više krećete.

Uklješten nerv lečenje?

Drugačije je kada glavni simptom nisu bol i trnjenje, već prava oduzetost koja može biti praćena kompletnim osećajem za dodir. Kada postoje ovakvi objektivni simptomi govorimo o radikuloopatiji. U ovom slučaju može stvarno postojati poremećaj sprovodjenja nerva. Čak i tada u većini slučajeva nije potrebna operacija. Samo kod teške oduzetosti, kada zahvaćeni deo tela ne može da se pokreće naspram sile zemljine teže ili kada oduzetost veoma brzo napreduje neophodno je hitno razmotriti operaciju. To je isto slučaj kada postoji problem sa mokrenjem ili stolicom. Ne zaboravite samo da se ovo dešava u redje od 1% i da najčešće nema razloga za paniku.

U svim drugim slučajevima, znači u apsolutnoj većini, operativno lečenje dugoročno nema prednost naspram neoperativnog lečenja (fizikalna terapija). Zato se savetuje da se u većini slučajeva prvo proba sa neoperativnim lečenjem u trajanju od min. 12 nedelja.

Zakažite prvo pregled kod lekara specijaliste fizijatra ili neurologa.

Uklješten nerv – fizikalna terapija

Fizikalna terapija nudi veliki broj rešenja za išijalgiju, trnjenje i bol u nozi. Veliki broj elektroproceduraultrazvukmagnet, laserHILT laser i tekar mogu doprineti smanjenju bolova. Spinalna dekompresija je takođe veoma efikasna za smanjenje bola u nozi.

tekar terapija kod bola u nozi

Ostanite zato aktivni. Nervima su potrebna 3 preduslova da bi ostali zdravi ili da bi ozdravili:

  1. Pokret
  2. Dobra vaskularizacija
  3. Prostor

Vežbe, tj. specifični porketi su zato u mogućnosti da ponovo usreće naše nerve, da ih učine manje osetljivim, smanje njihovu iritaciju i povećaju njihovu otpornost.

ZAPAMTITE:

  1. Čak i kada se u našoj kičmi smanji prostor, po pravilu postoji još dovoljna mesta za nerve
  2. Nervi su savitljivi i glatki – ne mogu se stvarno uklještiti.
  3. Trnjenje, čupanje i mravinjanje ne znače da je nerv povredjen. Mnogo češće ovi znaci ukazuju na povećanu osetljivost nerva.
  4. Osetljivi nervi put mozga šalju ponekad neobične signale – mravinjanje, trnjenje, strujni udari i slično. Ne brinite!
  5. U najvećem broju slučajeva prognoza je dobra i nije pogtrebno operativno lečenje

Spondiloza: koji su simptomi i kako se leče? |Tendo

1. Šta je spondiloza

Spondiloza  predstavlja degenerativno oboljenje koje zahvata meka tkiva i kosti kičme.  Ovo stanje najčešće nastaje sa godinama,. 

Iako spondilozom kičme može biti zahvaćen svaki deo kičme, ovo stanje najčešće zahvata vratnu i lumbalnu kičmu.

Preko 85% pacijenata starijih od 60 godina ima cervikalnu spondilozu.

bol u vratu kod cervikalne spondiloze  

Spondiloza nije reverzibilna, ali se simptomi kod najvećeg broja pacijenta mogu kontrolisati lekovima, fizikalnom terapijom i promenama načina života. 

2. Simptomi spondiloze

Pacijenti sa spondilozom ne moraju imati simptome. 

Bol i ukočenost su dva najvažnija simptoma spondiloze. Kada promene kičme dovode do pritiska na susedne nerve, pacijent može imati i bol koji se širi duž ruke ili noge, utrnulost, slabost ili trnjenje. Ovaj tip neuropatije, koji nastaje kao posledica kompresije ili zapaljenja nerva naziva se radikulopatija. Ukoliko se pritisak na nerv dešava u vratu govorimo o cervikalnoj radikulopatiji, a ukoliko je u donjem delu ledja o lumbalnoj radikulopatiji, tj. išijasu

Pojedini pacijenti nemaju bol, ali se žale na krepitacije (pucketanje kičme) i ograničenu pokretljivost.

3. Faktori rizika za nastanak spondiloze

Najvažniji faktor rizika za nastanak degenerativnih promena su godine. Zanimanja koja podrazumevaju ponavljane pokrete vrata, stalno naprezanje vrata ili intenzivne aktivnosti sa rukama iznad glave mogu doprineti nastanku spondiloze. Moguće je da postoji i genetska komponenta. Veza između povrede kičme i kasnijeg nastanka spondiloze je potvrdjena. 

4. Dijagnoza spondiloze

Prvi korak u postavljanju dijagnoze spondiloze je pregled fizijatra!

snimak kičme kod spondiloze

Pregled fizijatra obuhvata

1. Uzimanje medicinske anamneze

2. Fizikalni pregled – sastoji se od niza testova koji pomažu lekaru fizijatru da precizno postavi dijagnozu

3. Dodatna djagnostika – može da obuhvati rendgenski snimak kičme, magntenu rezonancu kičme, CT ili EMNG pregled

Za postavljanje dijagnoze spondiloze vrata ili spondiloze kičme značajne su informacije koje se vide na snimcima kičme. Koštane promene su najevidentnije na rendgenskim snimcima kičme, dok se meka tkiva (npr. diskusi) bolje vide na magnetu ili CT-u.

Promene koje se mogu videti obuhvataju osteofite, koji predstavljaju male izrasline nove kosti, ili buldžing ili hernijaciju diskusa. Svi ovi nalazi mogu biti odgovorni za suženje kičmenog kanala ili pritisak na susedne nerve. 

Kada se postavi dijagnoza može se definisati precizan plan lečenja.

5. Spondiloza lečenje

Lečenje spondiloze zavisi od simptoma i nalaza, kao i dela kičme koji je zahvaćen.

Različiti fizikalni agensi mogu smanjiti bol, ukočenost i zapaljenje koji prate spondilozu. Od savremenih fizikalnih agenasa brz i efikasan učinak ostvaruju tekar i hilt terapija.

Vežbe koje istežu i jačaju mišiće vratne kičme i ramenog pojasa predstavljaju važan korak u lečenju pacijenata sa spondilozom vrata. 

 

vežbe kod bola u vratu

Kod pojedinih pacijenata trakcija kičme može olakšati bolove, jer obezbežuje više prostora unutar kičme ukoliko postoji kompresija na nerve. 

Lekar fizijatar može vam prepisati i lekove koji mogu pomoći oporavak. Lekovi koji se mogu savetovati kod lečenja spondiloze su nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kortikosterodi, mišićni relaksansi, antiepileptici i anteidepresivi. 

Spondiloza kola je praćena izraženim tegobama može zahtevati hirurško lečenje.

 

 
Bol u ledjima

Diskus hernija – šta je stvarno istina u vezi sa ovim oboljenjem?

Da li je diskus hernija stvarno toliko čest uzrok bola u ledjima kao što se veruje? Retko koja struktura u telu se tako često okrivljuje za uzrok bola kao medjupršljenski disk za bol u leđima. U kliničkoj praksi često se može čuti „imam diskus herniju!“ Ali da li je to baš tako?

Da li je diskus hernija stvarno uzrok bola u ledjima?

Sada znamo da je samo mali procenat bolova u leđima specifičan i da može da se pripiše medjupršljenskim diskusima. Najveći deo bolova u leđima je nespecifičan. Čak preko 85-90%, se ne može pripisati određenoj strukturi u kičmi.

Prema savremenom shvatanju, bolovi u leđima su veoma složeni. Kao što možete razumeti, ne postoje jednostavna objašnjenja za složene probleme. “Kriv je medjupršljenski disk” zato retko odgovara istini.

Danas se bol u leđima mora posmatrati u širem kontekstu. To znači da postoje različiti faktori koji doprinose nastanku bola u leđima i mogu ga održavati. Tu se ubrajaju, na primer, psihološki faktori,  kao što je depresivno raspoloženje, društveni faktori, kao što je nezadovoljstvo poslom i biološki faktori, kao npr. nedostatak vežbanja ili sna.

Zašto nas bole ledja?

Ali vratimo se samim diskusima. Promene na medjupršljenskom disku su najćešće genetski uslovljeni. Zato budite oprezni pri izboru roditelja! Diskus hernija je mnogo manje posledica habanja nego što je posledica mehaničkog naprezanja.U studijama blizanaca pokazano je da su promene na medjupršljenskom disku nezavisne od izbora zanimanja, a time i opterećenja (npr. građevinski radnici naspram kancelarijskih radnika).

diskus hernija

Diskus hernija – da li previše opterećujemo kičmu? 

Opterećenje i kretanje su neophodni za zdravlje tkiva vašeg tela. To jednako važi za intervertebralne diskove. Dakle, danas znamo da su medjupršljenski diskovi “zdraviji” ako redovno trčite, hodajte ili vozite bicikl. Neaktivnost ubzrava starenje celog tela, pa i  medjupršljenskih diskova. Stoga izbegavanje takvih aktivnosti kako bi se poštedeo medjupršljenski disk, kako mnogi stoga je potpuno kontraproduktivno.

Da li je diskus hernija trajno stanje?Još jedna dobra vest: dobrih ⅔ svih diskus hernija biva resorbovano od samog organizma. Paradoksalno, čak se ispostavilo da što je diskus hernija izraženiji, veće su šanse za apsorpciju. Fantastično, zar ne? Ali ne zaboravite: apsorpcija nije preduslov za smanjenje simptoma!

Danas znamo da su mnoge operacije na medjupršljenskim diskovima nepotrebne i da neoperativnom lečenju i fizikalnoj terapiji treba dati prednost!

Operacija je neophodna samo u retkim slučajevima. O njoj uvek treba razmišljati kada postoji paraliza mišića ili poremećaj funkcije mokraćne bešike ili debelog creva.

Dakle, postoji mnogo mitova oko naših medjupršljenskih diskova. Ono što je, međutim, sigurno je da su veoma robusni, veoma čvrsto usidreni i da su retko jasan uzrok bola. I oni definitivno ne mogu da iskoče ili izlete!

Medjupršljenski diskovi vole kretanje i stres. Naravno, pri tome se ne misli na ekstremna opterećenja!

Da li medjupršljenski diskus klizi?

Jedan mit koji postoji, čak i među profesionalcima, je da diskusi klize. Ovo je definitivno pogrešno!

Medjupršljenski diskovi ne mogu da klize niti da iskliznu. Oni su učvršćeni jakim ligamentima, mišićima i koštanim strukturama.

Jedina stvar koja se može desiti jeste da procuri materijal iz centralnog dela diska (njegovo jezgro) kroz procep fibrorznog prstena koji ga okružuje. To se obično dešava kada je u pitanju diskus hernija.

Ali ni ovaj proces ne mora nužno biti praćen bolom. Jer 19-29% ljudi koji su nasumično odabrani za MR skeniranje saznali su da imaju diskus herniju, a da nisu imali nikakve simptome.

Da li je diskus hernija trajno stanje?

Još jedna dobra vest: dobrih ⅔ svih diskus hernija biva resorbovano od samog organizma. Paradoksalno, čak se ispostavilo da što je diskus hernija izraženiji, veće su šanse za apsorpciju. Fantastično, zar ne? Ali ne zaboravite: apsorpcija nije preduslov za smanjenje simptoma!

Danas znamo da su mnoge operacije na medjupršljenskim diskovima nepotrebne i da neoperativnom lečenju i fizikalnoj terapiji treba dati prednost!

Operacija je neophodna samo u retkim slučajevima. O njoj uvek treba razmišljati kada postoji paraliza mišića ili poremećaj funkcije mokraćne bešike ili debelog creva.

Dakle, postoji mnogo mitova oko naših medjupršljenskih diskova. Ono što je, međutim, sigurno je da su veoma robusni, veoma čvrsto usidreni i da su retko jasan uzrok bola. I oni definitivno ne mogu da iskoče ili izlete!

 

CPM nakon operacije bolena

Prednji ukršteni ligamenti kolena povreda – koje vežbe treba raditi u ranoj fazi oporavka |Tendo oporavka?

Vežbe za oporavak nakon povrede ili operacije prednje ukrštene veze kolena specifične su za određene faze oporavka!

Pre bilo kakvog vežbanja važno je znati: Vremenski tok oporavka može varirati u zavisnosti od povrede i hirurške intervencije. Zbog toga je najvažniji savet da sve vežbe koje su navedene moraju individualno prilagoditi. Više o principima lečenja povrede prednjih ukrštenih ligamenata kolena možete pročitati ovde.

Dole navedeni primeri vežbi ne mogu zameniti savet lekara ili stručno praćenje od strane iskusnog fizioterepauta.

Rana faza oporavka kod povrede prednjih ukrštenih ligamenata kolena

Najvažniji cilj rane faze oporavka je postizanje pune ekstenzije. Drugi ciljevi su obnavljanje fleksije u kolenu, obnavljanja normalne šeme hoda i poboljšanja funkcije kvadricepsa.

prednji ukršteni ligamenti

1. PREDNJI UKRŠTENI LIGAMENTI POVREDA KOLENA – OBNAVLJANJE EKSTENZIJE

Ovo su dva načina da poboljšate ekstenziju u vašem kolenu:

Poduprite vašu petu u trajanju od 10 minuta, 3-5 x dnevno. Ovaj položaj može biti blago neprijatan, Ali ne bi trebalo da je neizdržljiv. Tokom vremena možete dodati lagano opterećenje kako bi pojačali efekat istezanja ukoliko je potrebno

prednji ukršteni ligamenti vežbe

2. PREDNJI UKRŠTENI LIGAMENTI KOLENA POVREDA – OBNAVLJANJE FUNKCIJE KVADRICEPSA

Radite statičke kontrakcije za kvadriceps tokom celog dana, svaki dan. Stegnite vaš kvadriceps u trajanju od 10 sekundi, opustite, i ponovite sve kad god imate priliku za to.

prednji ukršteni ligamenti vežbe

Tokom vremena, možete intenzivirati kontrakcije kvadricepsa podupiranjem pete ili korišćenjem trake da biste vukli vaše stopalo i dodali istezanje potkolenice i zadnje lože.

vežbe za kvadriceps nakon operacije kolena

Druge mogućnosti za kontrakciju kvadricepsa mogu da uključe spoljašnji otpor, kao što je pritiskanje lopte naslonenje na zid ili vučenje trake pričvršćene za neki objekat.

prednji ukršteni ligamenti vežbe

Prvi cilj kada je u pitanju funkcija kvadricepsa je sposobnost da se podigne noga sa potpuno zategnutim kolenom.

vežbe za jačanje muskulature nakon operacije kolena

Kada uspete u tome, počnite da radiate 3 serije sa 10-20 ponavljanja svaki dan na leđima, na strani i na stomaku

U nekom trenutku moći ćete da napredujete u smislu izvođenja čučnjeva niz zid, u vazduhu, i slične dr. vežbe. U početku vežbe možete započeti u manjem obimu pokreta.

prednji ukršteni ligamenti vežbe nakon operacije

3. PREDNJI UKRŠTENI LIGAMENTI KOLENA POVREDA – OBNAVLJANJE NORMALNE ŠEME HODA 

Deo obnavljanja normalne šeme soda sastoji se u postizanju pune ekstenzije i kontrole kvadricepsa. Međutim, možete i vežbati da stojite na jednoj nozi do 60 sek. Dodatno možete da balansirate sa zatvorenim očima, hodate preko prepreka, i hodate unazad.

4. PREDNJI UKRŠTENI LIGAMENTI KOLENA POVREDA – OBNAVLJANJE FLEKSIJE U KOLENU 

Slično obnavljanju ekstenzije u kolene, ovo su dva načina za poboljšanje fleksije u kolenu:

  1. Klizanje pete sa gumom. Možete raditi serije od 20 ponavljanja 2-3x dnevno
  2. Vozite stacionarni bicikl. Počnite sa pola okreta na visoko podignutom sedištu. Napredujte tako što spuštate sedište i pravite pun krug.

prednji ukršteni ligamenti vežbe nakon operacije

PRAĆENJE BOLA, OTOKA I UPALE MIŠIĆA TOKOM OPORAVKA

Postojaće trenuci kada je vaše koleno bolno ili otečeno zato što ste preterali sa vežbanjem. Jedan od najvažnijih ciljeva je da na najmanju moguću meru svedete učestalost i težinu ovih situacija. Redovno pratite kako reagujete na vežbe i prilagodite se tome adekvatno. Ukoliko vam koleno otekne ili vas boli, morate smanjiti opterećenje. Ukoliko je sve u redu pravite mali i redovni progres. Ne žurite!

Više o principima lečenja povrede prednjih ukrštenih ligamenata možete pročitati ovde.

Diskus hernija – šta je stvarno istina u vezi sa ovim oboljenjem? |Tendo

Da li je diskus hernija stvarno toliko čest uzrok bola u ledjima kao što se veruje? Retko koja struktura u telu se tako često okrivljuje za uzrok bola kao medjupršljenski disk za bol u leđima. U kliničkoj praksi često se može čuti „imam diskus herniju!“ Ali da li je to baš tako?

Da li je diskus hernija stvarno uzrok bola u ledjima?

Sada znamo da je samo mali procenat bolova u leđima specifičan i da može da se pripiše medjupršljenskim diskusima. Najveći deo bolova u leđima je nespecifičan. Čak preko 85-90%, se ne može pripisati određenoj strukturi u kičmi.

Prema savremenom shvatanju, bolovi u leđima su veoma složeni. Kao što možete razumeti, ne postoje jednostavna objašnjenja za složene probleme. “Kriv je medjupršljenski disk” zato retko odgovara istini.

Danas se bol u leđima mora posmatrati u širem kontekstu. To znači da postoje različiti faktori koji doprinose nastanku bola u leđima i mogu ga održavati. Tu se ubrajaju, na primer, psihološki faktori,  kao što je depresivno raspoloženje, društveni faktori, kao što je nezadovoljstvo poslom i biološki faktori, kao npr. nedostatak vežbanja ili sna.

Zašto nas bole ledja?

Ali vratimo se samim diskusima. Promene na medjupršljenskom disku su najćešće genetski uslovljeni. Zato budite oprezni pri izboru roditelja! Diskus hernija je mnogo manje posledica habanja nego što je posledica mehaničkog naprezanja.U studijama blizanaca pokazano je da su promene na medjupršljenskom disku nezavisne od izbora zanimanja, a time i opterećenja (npr. građevinski radnici naspram kancelarijskih radnika). bol u ledjima kod diskus hernije

Diskus hernija – da li previše opterećujemo kičmu? 

Opterećenje i kretanje su neophodni za zdravlje tkiva vašeg tela. To jednako važi za intervertebralne diskove. Dakle, danas znamo da su medjupršljenski diskovi “zdraviji” ako redovno trčite, hodajte ili vozite bicikl. Neaktivnost ubzrava starenje celog tela, pa i  medjupršljenskih diskova. Stoga izbegavanje takvih aktivnosti kako bi se poštedeo medjupršljenski disk, kako mnogi stoga je potpuno kontraproduktivno.

Medjupršljenski diskovi vole kretanje i stres. Naravno, pri tome se ne misli na ekstremna opterećenja!

Da li medjupršljenski diskus klizi?

Jedan mit koji postoji, čak i među profesionalcima, je da diskusi klize. Ovo je definitivno pogrešno!

Medjupršljenski diskovi ne mogu da klize niti da iskliznu. Oni su učvršćeni jakim ligamentima, mišićima i koštanim strukturama.

Jedina stvar koja se može desiti jeste da procuri materijal iz centralnog dela diska (njegovo jezgro) kroz procep fibrorznog prstena koji ga okružuje. To se obično dešava kada je u pitanju diskus hernija.

Ali ni ovaj proces ne mora nužno biti praćen bolom. Jer 19-29% ljudi koji su nasumično odabrani za MR skeniranje saznali su da imaju diskus herniju, a da nisu imali nikakve simptome.

Da li je diskus hernija trajno stanje?

Još jedna dobra vest: dobrih ⅔ svih diskus hernija biva resorbovano od samog organizma. Paradoksalno, čak se ispostavilo da što je diskus hernija izraženiji, veće su šanse za apsorpciju. Fantastično, zar ne? Ali ne zaboravite: apsorpcija nije preduslov za smanjenje simptoma! Danas znamo da su mnoge operacije na medjupršljenskim diskovima nepotrebne i da neoperativnom lečenju i fizikalnoj terapiji treba dati prednost! Operacija je neophodna samo u retkim slučajevima. O njoj uvek treba razmišljati kada postoji paraliza mišića ili poremećaj funkcije mokraćne bešike ili debelog creva. Dakle, postoji mnogo mitova oko naših medjupršljenskih diskova. Ono što je, međutim, sigurno je da su veoma robusni, veoma čvrsto usidreni i da su retko jasan uzrok bola. I oni definitivno ne mogu da iskoče ili izlete!

Prednji ukršteni ligamenti kolena povreda – sve što treba da znate o tome? | Tendo

prednji ukršteni ligamenti

Prednji ukršteni ligamenti kolena povreda – kako izgleda oporavak?

Prednji ukršteni ligamenti su vam povređeni? Radi boljeg razumevanja oporavka nakon povrede prednjih ukrštenih ligamenata podelili smo proces rehabiitacije ove sportske povrede u nekoliko koraka.

Prednji ukršteni ligmenti kolena povreda: prvi korak – brzo započinjanje procesa oporavka!

Neposredno nakon povrede prednjih ukrštenih ligamenta važno je što pre započeti kvalitetnu rehabilitaciju. Većina stručnjaka se slaže da nakon povrede prednjeg ukrštenog ligamenta treba da pokušate da obnovite normalnu funkciju kolena i odložite odluku da li treba da se operište nakon što završite rehabilitaciju.

Da li je operacija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena uvek neophodna?

Način života u velikoj meri određuje odluku o konačnom načinu lečenja ove povrede. Važno je razmotriti faktore kao što su godine, udružene povrede, kao i planove za povratak sportovima koji podrazumevaju nagle promene pravca. Ostati zdrav, srećan i aktivan je ključna tema kod svih pacijenata nakon povrede prednje ukrštene veze. To ne mora neophodno da podrazumeva hirurško lečenje.

Pre razmatranja odluke o konačnom načinu lečenja važno je da razmotrite sledeća pitanja:

  • Da li imam sve potrebne informacije?
  • Koji su moji ciljevi?
  • Šta su moji prioriteti? (vreme sa decom, rekreativno bavljenje sportom,profesionalno bavljenje sportom, vrsta sporta kojom želim da se bavim,…)
  • Koji su rizici a koje prednosti ukoliko bi se odlučio da se sada operišem?
  • Da li sam imao dovoljno vremena da donesem odluku?

Prednji ukršteni ligmenti kolena povreda: drugi  korak – upoznavanje sa procesom rehabilitacije!

Posvećen rad na vašem oporavku

Da li ćete se lečiti operativno ili ne, dosledno sprovođenje kvalitetne rehabilitacije je ključ oporavka normalne funkcije kolena, prevencije budućih povreda kolena i obezbeđivanje dugotrajnog kvaliteta života.

Vaša rehabilitacija treba da se kreće kroz tri individualno prilagođene faze (rana, srednja, kasna), gde se prelazak iz jedne u drugu fazu dešava na osnovu jasno definisanih kriterijuma.

Vežbe se razlikuju po fazama i podrazumevaju sledeće:

Rana faza:

U ovoj fazi se savetuju vežbe za:

  • postizanje punog obima pokreta kolena
  • jačanje muskulature noge
  • obnavljanje normalne šeme hoda

Više o vežbama u ranoj fazi oporavka nakon operacije ili povrede prednjih ukrštenih veza kolena možete pročitati ovde.

Srednja faza:

U ovoj fazi oporavka rade se sledeće vežbe:

  • za jačanje mišića nogu sa povećanjem opterećenja
  • vežbe balansa
  • trčanje

Kasna faza:

Savetuje se:

  • uvežbavanje doskoka
  • vežbe promene pravca i brzine
  • postepen povratak sport skim aktivnostima

Svaka faze oporavka podrazumeva veliku posvećenost kako bi se obezbedio optomalan oporavka. Pacijenti sa boljim funkcionalnim performansama imaju manji rizik od obnavljanja povrede, bolji dugoročni ishod i manji rizik od nastanka osteoartritisa. Sve vreme tokom oporavka važno je pratiti oporavak kroz funkcionalno testiranje.

Koriste se specifični testovi za povrede prednjih ukrštenih ligamenata.

Kada se možete vratiti sportu nakon povrede prednjih ukrštenih ligamenata?

Tokom poslednje faze rehabilitacija postavlja se pitanje kada ste spremni za povratak sportu. Nepovoljna vest je da se preko 50% pacijenata nakon povrede prednjeg ukrštenog ligamenta ne vrati takmičarskom sportu. Dodatno, oko 25% pacijenata može da obnovi povredu kolena nakon povratka sportu. Ovaj rizik je međutim mnogo niži kod pacijenata koji su ispunili važne kriterijume na osnovu kojih se procenjuje spremnost za povratak sportu.

Povećanje verovatnoće za povratak sportu i smanjenje rizika od obnavljanja povrede možete postići poštujući sledeće:

1.Radite posvećeno na vašem oporavku, i ukoliko je moguće radite sa kvalifikovanim medicinskim stručnjacima koji će vam omogućiti oporavak zasnovan na utemeljenim i savremenim principima rehabilitacije ove povrede

2.Treba da sačekate najmanje 9 meseci pre povrataka sportu ukoliko ste imali hiruršku intervenciju. Što duže čekate, to je manji rizik od obnavljanja povrede. Ukoliko niste imali hiruršku intervenciju verovatno ćete moći ranije da započnete sa vašim sportskim aktivnostima, iako optimalno vreme nije definisano.

3. Pre povrataka sportu, treba da imate sportski specifični trening kao deo vašeg rehabilitacionog procesa i da prođete bateriju testova kojima se testiraju vaše performanse.

Budite sigurni da ste psihički spremni za povratak sportu!

Srećno!

trčanje povrede kolena

Da li trčanje uzrokuje bol u kolenu i šteti vašim kolenima? | Tendo

Kako zapravo trčanje utiče na zdravlje Vašeg kolena?

Sve je više dokaza koja pokazuju da trčanje, barem na rekreativnom nivou, ne utiče štetno na zglob kolena, tj. na razvoj osteoartritisa (degenerativne promene kolena).

povrede kolena trčanje

Štaviše, noviji rezultati istraživanja pokazuju da se osteoartrtis kolena javlja u manjem broju kod rekreativnih trkača (3.5%) u poređenju sa osobama koje ne trče i vode sedenterni način života (10.2%).

Uzimajući  u obzir da osteoartritis kolena podrazumeva prisustvo bola i smanjenje kvaliteta života, dok konzistentan trkački trening izdržljivosti ima brojne pozitivne efekte, ovo su dobre vesti za trkače!

Na žalost, stvari ipak nisu tako jednostavne! Isto istraživanje koje je pokazalo preventivni uticaj trčanja na razvoj degenerativnih promena kolena kod rekreativnih trkača, pokazalo je da se preventivni efekat trčanja gubi kod trkača sa dugotrajnom trkačkom istorijom (preko 15 god.) na visoko kompetitivnom nivou.

Šta se dešava ako već imate osteoartrtis kolena?

Strah od bola ili progresije oboljenja dovodi do toga da mnogi trkači koji već imaju promene na zglobu kolena smanje obim trčanja, a mnogi od njega i odustanu u strahu da trčanjem ne doprinesu ubrzanju procesa starenja kolena.

Kineziotejping kod bola u kolenu
Posotoji potreba za dodatnim istraživanjima koja će definisati koliko treba da treniraju osobe sa postojećim osteoartritisom kolena.

Na žalost, ni stručna literatura ne daje jasne odgovore na ovu temu. Samo jedna studija do sada ispitivala je ovaj problem i pokazala da trčanje kod osoba starijih od 50 god. ne dovodi do napredovanja osteoartrisa kolena, već da čak naprotiv smanjuje bol kod ovih ispitanika.

Ovi rezultati ipak nisu dovoljni za zauzimanje decidnog stava na ovu temu i  postoji jasna potreba za dodatnim istraživanjima koja će definisati optimalni nivo treniranja kod pacijenata sa već postojećim osteoartritisom kolena.

Šta treba da znaju aktivni trkači?

1. Aktuelni stav je da redovno rekreativno trčanje deluje preventivno na razvoj osteoartrtisa kolena 

2. Prava mera u odabiru trkačkog opterećenja (učestalost, brzina, trajanje) kada je u pitanju zdravlje kolena tek treba da se definiše

3. Trkači moraju da znaju da povećana telesna težina, prethodne povrede i hirurške intervencije na kolenu, kao i starija dob i veće profesionalno opterećenje povećavaju rizik od osteoartrisa kolena. Ukoliko su ovi faktori prisutni ili trkač već boluje od osteoartrisa kolena neophodno je potražiti savet lekara.

4. Koliko neko može da trči bez da šteti zdravlju svog kolena individualni je faktor i izmedju ostalog zavisi od kondicionog nivoa, prethodnih povreda i trkačkog iskustva.

Iz dosada poznatih podataka možemo sa sigurnošću da zaključimo da trčanje nije štetno za kolena. Šta više, redovno rekreativno trčanje pozitivno i dugoročno utiče pozitivno na funkciju i zdravlje kolena.

Koji je optimalni nivo opterećenja ostaje nedefinisano i verevatno predstavlja individualnu kategoriju koja zavisi od mnogih faktora. Konsultujte lekara koji ima iskustvo i znanje vezano za trčanje i trkačke povrede kako bi dobili personalizovani savet i uživajte u trčanju!

O tome kako trčanje utiče na kolena možete pogledati i  u gostovanju našeg konsultatna Prof. dr Emilije Dubljanin Raspopović ovde.

#NovaS #probudise