Spondiloza: koji su simptomi i kako se leče? |Tendo
1. Šta je spondiloza
Spondiloza predstavlja degenerativno oboljenje koje zahvata meka tkiva i kosti kičme. Ovo stanje najčešće nastaje sa godinama,.
Iako spondilozom kičme može biti zahvaćen svaki deo kičme, ovo stanje najčešće zahvata vratnu i lumbalnu kičmu.
Preko 85% pacijenata starijih od 60 godina ima cervikalnu spondilozu.
Spondiloza nije reverzibilna, ali se simptomi kod najvećeg broja pacijenta mogu kontrolisati lekovima, fizikalnom terapijom i promenama načina života.
2. Simptomi spondiloze
Pacijenti sa spondilozom ne moraju imati simptome.
Bol i ukočenost su dva najvažnija simptoma spondiloze. Kada promene kičme dovode do pritiska na susedne nerve, pacijent može imati i bol koji se širi duž ruke ili noge, utrnulost, slabost ili trnjenje. Ovaj tip neuropatije, koji nastaje kao posledica kompresije ili zapaljenja nerva naziva se radikulopatija. Ukoliko se pritisak na nerv dešava u vratu govorimo o cervikalnoj radikulopatiji, a ukoliko je u donjem delu ledja o lumbalnoj radikulopatiji, tj. išijasu.
Pojedini pacijenti nemaju bol, ali se žale na krepitacije (pucketanje kičme) i ograničenu pokretljivost.
3. Faktori rizika za nastanak spondiloze
Najvažniji faktor rizika za nastanak degenerativnih promena su godine. Zanimanja koja podrazumevaju ponavljane pokrete vrata, stalno naprezanje vrata ili intenzivne aktivnosti sa rukama iznad glave mogu doprineti nastanku spondiloze. Moguće je da postoji i genetska komponenta. Veza između povrede kičme i kasnijeg nastanka spondiloze je potvrdjena.
4. Dijagnoza spondiloze
Prvi korak u postavljanju dijagnoze spondiloze je pregled fizijatra!
Pregled fizijatra obuhvata
1. Uzimanje medicinske anamneze
2. Fizikalni pregled – sastoji se od niza testova koji pomažu lekaru fizijatru da precizno postavi dijagnozu
3. Dodatna djagnostika – može da obuhvati rendgenski snimak kičme, magntenu rezonancu kičme, CT ili EMNG pregled
Za postavljanje dijagnoze spondiloze vrata ili spondiloze kičme značajne su informacije koje se vide na snimcima kičme. Koštane promene su najevidentnije na rendgenskim snimcima kičme, dok se meka tkiva (npr. diskusi) bolje vide na magnetu ili CT-u.
Promene koje se mogu videti obuhvataju osteofite, koji predstavljaju male izrasline nove kosti, ili buldžing ili hernijaciju diskusa. Svi ovi nalazi mogu biti odgovorni za suženje kičmenog kanala ili pritisak na susedne nerve.
Kada se postavi dijagnoza može se definisati precizan plan lečenja.
5. Spondiloza lečenje
Lečenje spondiloze zavisi od simptoma i nalaza, kao i dela kičme koji je zahvaćen.
Različiti fizikalni agensi mogu smanjiti bol, ukočenost i zapaljenje koji prate spondilozu. Od savremenih fizikalnih agenasa brz i efikasan učinak ostvaruju tekar i hilt terapija.
Vežbe koje istežu i jačaju mišiće vratne kičme i ramenog pojasa predstavljaju važan korak u lečenju pacijenata sa spondilozom vrata.
Kod pojedinih pacijenata trakcija kičme može olakšati bolove, jer obezbežuje više prostora unutar kičme ukoliko postoji kompresija na nerve.
Lekar fizijatar može vam prepisati i lekove koji mogu pomoći oporavak. Lekovi koji se mogu savetovati kod lečenja spondiloze su nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kortikosterodi, mišićni relaksansi, antiepileptici i anteidepresivi.
Spondiloza kola je praćena izraženim tegobama može zahtevati hirurško lečenje.