Skolioza – lečenje i vežbe za krivu kičmu
1. SKOLIOZA DEFINICIJA
2. VRSTE SKOLIOZE
Skolioze se u odnosu na eiotlogiju klasifikuju na:
- idiopatsku skolioza
- kongenitalnu skoliozu
- neuromišićnu skoliozu
1. Idiotopatska skolioza
Ovo je najčešći tip svih skolioza kičme (80%). Dijagnoza se postavlja kada se isključe svi drugi potencijalni uzroci skolioze.
Idiopatska skolioza kod dece deli se na tri podgrupe:
1. Infantilnu skoliozu: nastaje u uzrastu od 0-3 godina i javlja se u 1% kod dece.
2. Juvenilnu skoliozu: nastaje u uzrastu od 4-10 godina, čini 10-15% svih idiopatskih skoliza kod dece. Ukoiko se ne leči može dovesti do ozbiljnih kardiovaskularnih koplikacija. Krivine preko 30 stepeni imaju tendenciju napredovanja. Veliki broj ove dece zahteva hirurško lečenje.
3. Adolescentnu skoliozu: nastaje u uzrastu od 11-18 godina, i čini 90% svih slučajeva idiopatske skolioze kod dece. Otprilike 30% pacijenata sa adolescentnom idiopatskom skoliozom ima porodičnu istoriju skolioze. Prema nedavnim istraživanjima, otprilike jedno od treće dece čiji roditelji imaju skoliozu će razviti skoliozu. Skolioza se smatra delimično genetskim stanjem. 
Krviljenje kičme zbog skolioze se moža javiti i kod odraslih.
Skolioza kod odraslh se javlja u preko 8% odraslih starijih od 25 godina i oko 70% odraslih starijih od 60 godina. Ona je posledica degenerativnih promena u kičmi koji stari.
2. Kongenitalna skolioza
Termin kongenitalno znači da ste rođeni sa ovim stanjem. Kongenitalna skolioza nastaje kada se kičma formira pre rođenja. Deo jednog pršljena (ili više) se ne formira u potpunosti ili se pršljeni ne odvajaju pravilno. Neke vrste kongenitalne skolioze mogu se brzo promeniti sa rastom, dok druge ostaju nepromenjene. Ova vrsta krviljenja kičme može biti povezana sa drugim zdravstvenim problemima, kao što su problemi sa srcem i bubrezima.
3. Neuromišićna skolioza
Svako zdravstveno stanje koje utiče na nerve i mišiće može dovesti do krivljenja kičme u smislu skolioze. Ovo je najčešće zbog mišićne neravnoteže i/ili slabosti. Uobičajena neuromišićna stanja koja mogu dovesti do skolioze uključuju cerebralnu paralizu, mišićnu distrofiju i povredu kičmene moždine.
3. SIMPTOMI SKOLIOZE
Ovo su najčšeći simtomi i znaci skolize kada se pacijent posmatra od pozadi:
- glava pomerena u jednu stranu
- jedna lopatica istaknutija od druge
- nejednaka visina kukova ili jedan kuk istaknutiji od drugog
- nakrivljenost tela na jednu stranu
Kada pacijenta posmatramo iz profila možemo uočiti naginjanje pacijenta put napred u odnosu na zamišljenu vertikalnu liniju, ili je trup previše zakrivljen u središnjem delu ili pak isuviše prav.
Uputstvo na šta treba da obratite pažnju ako posmatrate kičmu vašeg deteta možete pogledati ovde.
Simptomi skolioze mogu ličiti na druga klinička stanja ili deformitete. Mogu biti znak povrede ili infekcije. Uvek konsultujete fizijatra za postavljanje dijagnoze.
Simptomi koji često nisu u vezi sa idiopatskom skoliozom su bol u ledjima, bol u nozi, promene u mokrenju i defekaciji. Ukoliko neka osoba ima ovu vrstu simptoma, neophodan joj je hitan medicinski pregled lekara koji će odrediti uzrok simptoma.
4. DIJAGNOZA SKOLIOZE
Prvi i najvažniji korak kod lečenja krvljenja kičme usled skolioze je pregled specijaliste fizijatra. Oni će na osnovu kliničkog pregleda posumnjati da dete ima skoliozu.
Pregled uz pomoć skoliometra može pomoći za skrining skolize
Međutim, precizno merenje stepena krivine kičme određuje se na osnovu radiografskog snimka kičme. Snimanje kičme vrši se samo kada se kliničkim pregledom otkriju asimetrije kičmenog stuba koje pobuđuju sumnju na postjanje skolioze.
Na radiografskom snimku meri se Kobov ugao. Kada je on veći od 10 stepeni govorimo o skoliozi.
U odnosu na Kobov ugao krivine mogu biti blage (do 20 stepeni), umerene (21-35 stepeni), umerene do teške (36-40), teške (41-50 stepeni), i veoma teške preko 50 stepeni. Na radiografskom snimku odredjuje se i Riserov znak, koji ukazuje na koštanu zrelost pacijetna i potencijal rasta.
Prema vrhu krivine skolioze mogu biti cervikalne, cervikotorakalne, torakalne, torakolumbalne i lumbalne.
Snimanje kičme savetuje se na inicijalnom pregledu, a zatim na svakih 6 do 12 meseci do završetka rasta.
5. SKOLIOZA KOD DECE
Skolioza može nastati u bilo kom uzrastu deteta. Najčešće kriva kičma ovog tipa međutim nastaje tokom brzih faza rasta. Postoje tri brze faze rasta - izmedju 6 i 12 meseca, izmedju 5 i 8 godine, i najvažnija i najintenzivnia faza rasta izmedju 11 i 14 god. Zato se i idiopatska skolioza najčešće otkriva tokom brze faze rasta (10-15 god.).
Rano prepoznavanje idiopatske skolioze omogućava buduće izbegavanje invazivnijih terapijskih pristupa, kao što je hirurško lečenje.
Strukovna udruženja savetuju da se devojčice pregledaju dva puta tokom života, sa 10 i 12 god. (5. i 7. razred), a dečaci jedan put sa 12 ili 13 god. (8. ili 9. razred).
Deca sa krivom kičmom zbog skolioze mogu da vode normalan, aktivan život, uključujući i bavljenje sportom. Ako krivina postane zaista velika, to može izazvati probleme sa srcem i plućima. Veoma velika krivina takođe može da pritiska nerve ili kičmenu moždinu. Odgovarajući rehabilitacioni pristup će sprečiti da krivina napreduje do tako ozbiljnog stepena.
Adolescentna idiopatska skolioza obično ne izaziva bol ili neurološke simptome.
Ako je bol u leđima vašeg deteta jak ili je povezan sa slabošću nogu ili utrnulošću, obratite se lekaru. Ovo može zahtevati procenu kako bi se isključili drugi uzroci bola.
6. SKOLIOZA KOD ODRASLIH
Skolioza kičme kod odraslih može biti nastavak skolioze iz ranog perioda života (idiopatska skolioza). Kriva kičma takođe mogu nastati u odraslom dobu kao posledica degnerativnih promena u kičmi - degenerativna novonastala skolioza.
Skolioza u odraslom dobu može biti progresivna ili stabilna. Adolesentne krivine manje od 30° imaju mali rizik od napredovana u odraslom dobi, dok krivine veće od 50° imaju trend da se pogoršavaju. Zbog toga je praćenje ovih krivina veoma važno.
Skolioza kičme kod odraslih najčešće se otkriva zbog bola u ledjima.
Ovaj bol često ne reaguje na uobičajene načine lečenja. Zanimljivo je znati da bol kao posledica skolioze u odraslom dobu nije u vezi sa stepenom krivine.
Osobe koje boluju od osteoporoze, degenerativnih promena kičme, kompresivnih fraktura i stenoze kičmenog kanala imaju veći rizik za nastanak skolioze u odraslom dobu.
Rizik od napredovanja krivine u odraslom dobu se povećava kod krivina većih od 30 stepeni. Krivine veće od 50 stepeni će se sa velikom verovatnoćom pogoršavati u odraslom dobu i uzrokovati zdravstvene probleme, i smanjen kvalitet život.
7. LEČENJE SKOLIOZE
Ciljevi lečenja skolize su:
- Smanjenje napredovanje krivine kod deteta (i eventualno smanjenje)
- Prevencija ili lečenje respiratorne disfunckije
- Prevencija ili lečenje bola u ledjima
- Poboljšanje izgleda korekcijom posture
Izbor načina lečenja krive kičme usled skolioze određuje se nakon procene sledećih faktora
- Koštane zrelosti
- Stepen krivine
- Lokalizacija krivine
- Rizik od progresije
Dva faktora mogu snažno predvideti da li će se kriva skolioze pogoršati: starost pacijenta i veličina krivine.
S obzirom da skolioze napreduju tokom faze brzog rasta njihov potencijal za rast procenjuje se na osnovu starosne dobi pacijenta, vremena prve menstruacije kod devojčica i radiografskih parametara. Uopšteno, devojčice rastu do 14 god., a dečaci do 16 god. Devojčice rastu veoma brzo do prve menstruacije, nakon čega se njihov rast usporava. One nastavljaju da rastu 18-24 meseca nakon toga. Radiograski snimci karlice i kičme se koriste takođe da se odredi rast i stepen koštane zrelosti.
Veće krivine (veće od 30 stepeni) kod mlađe dece imaju najveći rizik da se pogoršaju.
Postoje tri dokazana načina za lečenje skolioze - praćenje i vežbanje, nošenje midera i operacija.
1. Praćenje skolioza
Kod pacijenata sa krivinama manjim od 10º kod dece koja rastu, ili kod postojanja krivina manjih od 30º kod pacijenata koji su prestali sa rastom savetuje se samo praćenje.
2. Nošenje midera
Nošenje midera savetuje se kod pacijenata čije krivine mere između 25º i 40º tokom njihove faze rasta. Cilj midera je sprečavanje da se krivina pogorša tokom faze rasta.
3. Vežbe za skoliozu
Specifičme vežbe za skoliozu, kao što je Šrot metoda, predstavljaju osnovu rehabilitacionog pristupa kod postojanja skolioze. Cilj Šrot terapije kod dece je da se izbegne ili barem odloži nošenje midera, kao i da dete dočeka kraj rasta sa stabilnom krivinom.
Ukoliko je mider već prepisan, vežbe su obaveze kako bi izbegli negativni aspekti nošenja midera, povećala njegoa funkcija i omogućilo kičmi da bude stabilna tokom perioda nošenja i nakon toga. dizajnirane su da spreče dalje krivljenje kičme i poboljšaju oblik i izgled tela.
Više o Šrot terapiji za skoliozu pročitajte ovde.
8. ZAKLJUČAK
Skolioza predstavlja trodimenzionalni deformtet kičme koji se najčšeće dijagnostifikuje tokom detinjstva ili ranog puberteta. Rano prepoznavanje skolioze omogućava pravovovremeno započinjanje lečenja i sprečavanje napredovanja krivine.
U Tendo ordinaicji možete zakazati pregled fizijatra koji će procenti da li imate skolizou i koji je način lečenja za vas najbolji. U našoj ordinaciji možete vežbati sa specijalno edukovanim terapeutom vežbe po Šrotu koje kod dece smanjuju napredovanje krivine, a kod odraslih pozitivno utiču na smanjenje bola i poboljšanje kvaliteta života.