1. Šta je iliotibijalna (ITB) traka?
Iliotibijalna traka je dugačka fascijalna traka koja se pruža spoljašnjom stranom natkolenice. Igra važnu ulogu u stabilizaciji kolena tokom trčanja. Gore se pripaja za sedalni mišić i tensor fasciae latae, dok se na svom donjem kraju pripaja sa koštanim ispupčenjem na spoljašnjoj strani kolene regije.
2. Šta je sindrom iliotibijalne trake (trkačko koleno)?
ITB sindrom je povreda koja nastaje zbog prekomernog trenja između ITB trake i spoljašnjeg femoralnog kondila. Reč je o povredi preopterećenja. Ova povreda se najčešće javlja kod trkača.
ITB sindrom je jedan od najčešćih uzroka trkačkog kolena!
3. Kako nastaje sindrom iliotibijalne trake?
Najvažniji faktor rizika su trenažne greške (naglo povećanje opterećenja - povećanje brzine, trčanje nizbro, povećanje distance).
4. Koji su simptomi ITB sindroma (trkačko koleno)?
Sindrom ITB trake može biti praćen sledećim simptomima:
- Bol u predelu spoljašnje strane kolena
- Osećaj preskakanja kolena prilikom savijanja i ispravljanja kolena
- Bol obično prestaje mirovanjem
5. Kako se postavlja dijagnoza ITB sindroma?
Možete posumnjati da imate sindrom ITB trake ili trkčako koleno samo na osnovu kliničkog pregleda specijaliste fizijatra.
6. Kako se leči ITB sindrom (trkačko koleno)?
Prvi korak je smanjenje opterećenja. Neophodno je izbegavati svaki vid aktivnosti koji provocira bol. Pacijent može da nastavi da trči na način na koji se ne proocira bol (npr. trčanje po ravnom umesto nizbrdo.). Dobra alternativa i način da se očuva kondicija je trčanje na traci uzbrdo sa nagibom. Po smanjenju bola započinje se sa programom jačanja sa opterećenjem.
Vežbe jačanja prevashodno abduktora kuka predstavjaju najvažniji korak u lečenju ove povrede!
Vežbe započinju jačanjem bez opterećenja, da bi se tokom vremena dodalo opterećenje
Kada pacijent dobro toleriše vežbe sa opterećenjem uvodi se pliomterijski trening, a za njim postepeno sportski specifični trening.
Povratak sportu mora biti veoma oprezan i postepen. Više o tome pročitajte ovde.
Upotreba rolera se ne savetuje za rešavanje ovog problema, jer dodatno povećava trenje izmedju ITB trake i natkolenice.
7. Kako se sprečava nastanak ITB sindroma?
Prevencija ITB sindroma značajno je lakša od njegovog lečenja. Zbog toga savetujemo funkcionalno testiranje koje omogućava otkrivanje svih faktora rizika koji mogu dovesto do povrede.
Postoji nekoliko preventivnih mera koje u tom smislu treba poštovati
1) Redovna promena patika
- Trkačka patika gubi oko 50% svog kapaciteta da apsorbuje opterećenje nakon 500 km.
2) Jačanje muskulature (na prvom mestu abduktora kuka)
3) Postepeno povećanje intenziteta i brzine trčanja
4) Adekvatan izbor trkačke podloge
- Trčanje po betonu i neravnim površinama povećava rizik od nastanka ITB sindroma.