3. Kako se postavlja dijagnoza karpal tunel sindroma?
Na karpal tunel se može posumnjati na osnovu bola i trnjenja prstju koje inerviše n. medianus.
Test koji dodatno povćeva sigurnost i koju će vaš lekar koristiti tokom pregleda naziva se Tinelov test. Kuckanje u predelu područja karpalnog tunela često će provocirati simptome koje pacijent ima. Postoje i drugi testovi koje će specijalista fizijatar ili neurolog koristiti radi dijagnostike ovog oboljenja.
Dijagnoza karpal tunela se povrđuje EMNG istpitivanjem.
Ovo Neurofiziološko ispitivanje preciznije ispituje funkciju nerava u vašoj ruci. Na taj način omogućava preciznije postavljanje dijagnoze ili određivanje težine stanja. To pomaže pravljenju preciznijeg plana lečenja.
3. Karpalni tunel sindrom simptomi?
Simptomi kod karpalnog tunela mogu biti različitog intenziteta. Na početku, simptomi su blagi i povremeni. Prvi simptomi su najčešće trnjenje prstiju koje se javlja ili noću ili rano ujutro. Simptomi se javljaju takođe tokom dana pri određenim aktivnostima, najčešće pri čitanju i držanju telefona.
Simptomi se javljaju samo u određenim situacijama zato što veličina karpalnog tunela zavisi od položaja ručja. U neutralnom položaju karpalni tunel je najširi. Kada se šaka savija ili ispruža, karpalni tunel se sužava. Baš ovo su položaji koje naša šaka zauzima kada spavamo ili radimo određene aktivnosti tokom dana.
Tipično, simptomi se mogu smanjiti promenom položaja šake ili tako što se ruke protresu. Ukoliko se stanje pogorša trnjenje u šaci i utrnulost šake postaju stalno prisutni tokom dana i noći. Pacijenti se tada žale na osećaj trapavosti i slabosti. Navode da im ispadaju predmeti iz šake i da im je teško da rade.
U kasnijim fazama karpalnog tunel sindroma šaka može postati klinički utrnuta. Dolazi do zahvatanja dubljih nervnih vlakana koja su odgovorna za motornu kontrolu. To dovodi do slabosti i atrofije mišića.
4. Šta mogu da preduzmem ako sumnjam na sindrom karpalnog tunela?
Najvažniji korak je da posetite lekara. Specjalista fizijatar ili specijalista neurolog mogu postaviti dijagnozu na osnovu anamneze i kliničkog pregleda.
Ukoliko lekar specijalista proceni da je potrebno će vas poslati na dodatnu dijagnostiku - EMNG ispitivanje.
5. Sindrom karpalnog tunela lečenje?
Lečenje sindroma karpalnog tunela je najčešće konzervativno.
1) Ortoza za karpal tunel sindrom
Kontrola pozicije šake je mera koja najčešće pomaže, naročito ako su simptomi povremeni i prisutni pretežno noću. Najlakši način da izbegavate pozicije koje sužavaju karpalni tunel je nošenje ortoze za karpalni tunel noću. Ona će držati vaše ručje u neutralnoj poziciji i sprečiti da dođe do pritiska na nerv.
Ukoliko imate blago i povremeno trnjenje u šaci postoji velika verovatnoća da ćete nošenjem ortoze svake noći tokom najmanje 6 nedelja omogućiti oporavak nerva. Važno je da razumete da ortoza za karpalni tunel ne smanjuje samo simptome, već omogućava prirodan oporavak nerva.
Ukoliko imate simptome tokom dana, možete nositi ortozu za karpalni tunel i danju. Međutim, glavna uloga ortoze ostaje tokom noći. To je zato što danju kada osetite trnjenje prstiju zbog određenog položaja šake vi ćete odmah promeniti položaj kako bi smanjili simptome. Tokom noći međutim pritisak na nerv može trajati nekoliko sati pre nego što simptomi postanu dovoljno jaki da bi vas probudili.
Ukoliko imate zanimanje ili hobi koji podrazumevaju ponavljane pokrete šake treba da razmislite o tome kako da smanjite opterećenje. Možete nositi ortozu tokom ovih aktivnosti, što bi trebalo da pomogne.
2) Ergonomija radnog mesta
Ukoliko radite za kompjuterom i vaše simptome provocira upotreba miša ili korišćenje tasture treba da razmislite o ergonomiji vašeg radnog mesta. Loša postura tela tokom rada za kompjuterom može biti jedan od glavnih faktora koji doprinose nastanku karpalnog tunel sindroma.
