Specijalista za lečenje bola u ramenima
1. DA LI IMATE BOL U RAMENU?
Bol u ramenu je veom čest problem. Retko razmišljamo o tome koliko mnogo koristimo naša ramena u svakodnevnom životu, sve dok ne doživimo bol. Upravo zbog toga, bol u ramenima, kao i bolovi u vratu, mogu značajno da unazade kvalitet našeg svakodnevnog života. Tako možemo biti ograničeni u aktivnostima kao što su npr. podizanje, nošenje, oblačenje. Bavljenje sportom često može biti otežano ili neizvodljivo kod pacijenata sa bolovima u ramenima.
Rame je složen zglob koga čine ključna kost, nadlakatna kost i lpatica. Tu se takodje nalaze mišići i ligamenti, koji stabilizuju zglob ramena. Povrede i oboljenja bilo kog od ovih elemanata mogu biti uzrok bola u ramenu.
UKOLIKO IMATE BOLOVE U RAMENU NE OKLEVAJTE DA NAS POZOVETE I ZAKAŽETE PREGLED FIZIJATRA KAO PRVI KOPRAK KA VAŠEM OPORAVKU!
2 .BOL U RAMENU SIMPTOMI
Bol u ramenu može imati različite simptome. Ukoliko bol u ramenu traje duže od dve nedelje obavezno zakažite pregled kod fizijatra.
Simptomi kod bola u ramenu mogu biti sledeći:
1. Bol i ukočenost koji se ne smanjuju tokom vremena (mogući uzrok smrznuto rame, osteoartroza ramena ili reumatoidni artritis)
2. Bol koji se pojačava pri upotrebi ramena ili ruke (mogući uzrok tendinitis, bursitis, ili ruptura tetive)
3. Slabost ruke praćena preskakanjem i osećajem nestabilnosti (mogući uzrok nestabilnost ramena)
4. Iznenadni jak bol praćen otežanim ili nemogućnošću pomeranja ruke (mogući uzrok luksacija ramena, prelom ramena ili ruptura tetive)
5. Bol na vrhu ramenu (problem sa akromioklavikularnim zglobom)
6. Bol koji se spušta niz ruku (može biti znak cervikalne radikulopatije, naročito ako je praćen trnjenjem i žarenjem)
3. UZROCI BOLA U RAMENU
Bolovi u rameni mogu biti različitog uzroka. Tu spadaju:
1. Prelomi ramena
Prelomi ramena mogu nastati na različite načine, ali najčešće nastaju padom na samo rame. Prelomi ramena često nastaju kao posledica povreda u sportu.
Prelomi ramena kod starijih ljudi mogu biti posledica osteoporoze.
Prelomi se mogu lečiti neoperativno (kada pacijent nosi gips) i operativno.
Cilj operativnog lečenja je da obezbedi stabilnu poziciju za zarastanje kosti (u proseku 8 ned.). Istovremeno omogućava rano započinjanje fizikalne terapije i oporavka.
Fizikalna terapija je uvek neophodna nakon preloma ramena, kako bi se obnovila pokretljivost i snaga mišića ramena.
Oporavak nakon preloma može da traje različito dugo, ali najčešće je potrebno 12-16. nedelja.
2. Upala tetiva ramena (Periatrhritis humeroscapularis)
Bol u ramenu je često porekla tetiva mišića rotatorne manžetne i tetive bicepsa. Prilikom povrede ili preopterećenja ramena (tendinitis ili tendinopatija mišića rotatorne manžetne) dolazi do upale jedne ili više ovih tetiva, što uzrokuje bol u ramenu.
Do bola i iritacije tetiva ramena često dovodi i kalcifikat u nekoj od tetiva rotatorne manžetne.
Kalficikat u ramenu se lako dijagnostifikuje ultrazvučnim pregledom.
Kod pojedinih pacijenata može doći i do rupture tetiva rotatorne manžetne.
Najčešći uzrok rupture je trošenje, tj. degenerativne promene tetiva rotatorne manžetne koje se javljaju uglavnom kod osoba starijih od 40 god. Rupture mogu nastati i kod mlađih osoba, naročito sportista. Kompletne rupture tetiva rotatorne manžetne zahtevaju operativno lečenje.
3. Burzitis ramena
Burze predstavljaju sluzne kese ispunjene tečnošću, koje pomažu određenim strukturama u ramenu da klize jedna preko druge. Ukoliko dođe do uklještenja burze u ramenu nastaje njena upala (subakromijalni burzitis).
4. Smrznuto rame (adhezivni kapsulitis)
Medicinski naziv za smrznuto rame je adhezivni kapsulitis. Ovo stanje predstavlja ograničenje pokretljivosti u ramenu. Najčešće se javlja kod pacijenata u dobi od 40 do 60 godina. Ovo bolno stanje nastaje postepeno.
Djagnoza se postavlja samo na osnovu kliničkog pregleda. Vremenom ograničeni pokreti u ramenu postaju takvi da izvođenje svakodnevnih pokreta postaje nemoguće. Tačan uzrok ovog stanja nije poznat. Dugotrajna i redovna fizikalna terapija je važna za obnavljanje pokretljivosti i smanjenje bola.
5. Iščašenje/nestabilnost ramena
Iščašenje (luksacija) ramena može nastati padom ili prilikom različitih sportskih aktivnosti. Lečenje tipično podrazumeva period imobilizacije, nakon čega sledi fizikalna terapija. Kada su iščašenja ramena učestala, rame može postati nestabilno, jer oštećene strukture postaju previše rastegljive.
Jačanjem mišićna ramena može se povećati stabilnost ramena i na taj način sprečiti buduća iščašenja.
U pojedinim slučajevima iščašenja mogu biti takva da zahtevaju hirurško lečenje. Ovo je slučaj kod luksacija praćenih Bankartovom lezijom. Nakon operacije ramena fizikalna terapija je važan deo oporavka, koji omogućava povratak normalnim životnim i sportskim aktivnostima.
6. Povrede labruma glenoidale
Labrum je hrskavičava struktura unutar zgloba ramena, koja daje stabilnost zglobu ramena. Do povrede labruma može doći prilikom pada na ispruženu ruku ili kao posledica ponavljanih pokreta iznad nivoa glave. Ponekad povrede labruma mogu nastati udruženo sa povredom mišića rotatorne manžetne.
Česta vrsta povrede labruma je SLAP lezija, koja često zahteva operativno lečenje. Reč je o oštećenju prednje gornjeg dela labruma glenoida sa avulzijom labruma i oštećenjem duge glave bicepsa. Fizikalna terapija je neophodna nakon ove operacije ramena.
7. Artroza ramena
Degenerativne promene u ramenu mogu biti uzrok bola i ograničene pokretljivosti u ramenu. Pacijenti se često žale i na osećaj preskakanja i krckanja u ramenu.
4. DIJAGNOZA KOD BOLA U RAMENU
Prvi korak je uvek pregled specijaliste fizijatra. On se sastoji iz nekoliko koraka:
- Anamneza: Vaš lekar će najpre pitati da i ste imali ranije povrede ramena. Može vas pitati o pririodi vašeg posla ili drugim aktivnostima koje mogu opterećivati vaše rame. Pitaće vas za vaš bol (intenzitet, lokaciju, dužinu trajanja i intenzitet).
- Fizikalni pregled: Fizijatar će najpre pregledati vaše rame i ispitati pokretljivost ramena. Prilikom pregleda će korišćenjem specifičnih testova za rame, kojim će pokušati da utvrdi precizniji uzrok bola u ramenu. Utvrdiće da li postoji problem sa snagom i senzibilitetom u rukama, što može ukazivati na poreklo problema iz vrata.
U pojedinim slučajevima bolovi u ramenima mogu biti uzrokovani bolom u vratu. Pored bola u ruci ovakvi pacijenti se mogu žaliti u na osećaj trnjenja, žarenja i pečenja. Povremeno može postojati i slabost ruke.
- Imidžing testovi: Ukoliko je potrebno, bićete upućeni na dodatnu dijagnostiku (radiografija ramena, magnetna rezonanca,ultrazvuk). Ultrazvučni pregled ramena moguće je uraditi u ordinaciji u sklopu pregleda.
Nakon detaljnog pregleda napraviće se plan lečenja koji zavisi od vaše dijagnoze i proceniti dužina trajanja lečenja.
6. BOL U RAMENU - KAKO FIZIKALNA TERAPIJA MOŽE DA POMOGNE?
Fizikalna terapija kod većine pacijenata sa bolom u ramenu predstavlja terapiju izbora.
U lečenju bola u ramenima u zavisnosti od faze bolesti i vrste i intenziteta simptoma mogu se savetovati:
1. MEDIKAMENTOZNA TERAPIJA
U zavisnosti od simptoma i trajanja oboljenja mogu se savetovati:
- analgetici za smanjenje bola
- protivupalni lekovi (nesteroidni antiinflamatorni lekovi i kortiskosterodidi) za smanjenje bola i zapaljenja
Blokada ramena može biti efikasan način smanjenja bolova u ramenu kod postojanja upale.
2. FIZIKALNA TEAPIJA
Fizikalna terapija kod bola u ramenima najčešće obuhvata:
- krioterapija
- elektroterapija
- magnetna terapija
- tekar terapija
- HILT
Shock wave terapija (terapija udarnim talasima) je efikasna terapija za lečenje kalficikata ramena.
Takođe ćemo vas edukovati kako da modifikujete aktivnosti kojima dodatno opterećujete mišiće ramena.
Naši terapeuti će sprovoditi sa vama vežbe kako bi vaše rame obnovilo pokretljivost i snagu, i bilo što stabilnije. Na taj način se sprečavaju i nove epizode bola u ramenu u budućnosti.
Pomoću ultrazvuka i funkcionalnih testova pratićemo vaš oporavak i određivati optimalno vreme za prelazak jedne u drugu fazu rehabilitacije sve do potpunog povratka uobičajenom načinu života i sportskim aktivnostima.
7. KAKO DA POMOGNETE SEBI AKO IMATE BOLOVE U RAMENIMA
1. MIROVANJE ILI VEŽBE KOD BOLOVA U RAMENIMA?
Ciljajte na ravnotežu između odmora i aktivnosti kako bi se sprečilo ukočenje ramena. Počnite sa tempom i pokušajte da uradite a svakim danom malo više. Pokušajte da izbegnete pokrete koje su najbolniji, posebno one koji drže ruku dalje od tela a iznad visine ramena. Važno je da ostanete aktivni, čak i ako morate da ograničite vašu aktivnost.
2. HLADNO ILI TOPLO PAKOVANJE KOD BOLOVA U RAMENIMA?
Efikasan način da se ublaži bol u ramenu je primena toplote i leda na zahvaćena područja, u zavisnosti od simptoma . Ako imate osteoartritis, primena toplote može da vam pomogne da opustite mišiće i ukočene zglobove. Ako imate povredu ramena ili upalu tetiva ramena, pakovanje leda i hladna obloga mogu pomoći u smanjenju bolova i ublažavanju otoka.
3. POLOŽAJ ZA SPAVANJE KOD BOLA U RAMENIMA
8. VEŽBE ZA RAME
Ove vežbe su korisne za probleme i bolove u ramenima. Dobra je ideja da počnete polako i da postepeno nadograđujete ako ste novi u vežbanju.
1. PROVERA POSTURE RAMENA
Pre početka bilo koje vežbe stvorite naviku da proverite svoje držanje. Stojeći po strani, pogledajte u ogledalo i lagano povucite ramena gore i unazad. Glava i vrat treba da budu opušteni, a grudi treba da budu blago isturene, kao da duboko udišete. Takođe bi trebalo da se osećate malo viši. Ovaj položaj predstavlja polaznu tačku za svaku vežbu.
2. PODIZANJE RUKU (STOJEĆI POLOŽAJ)
Stavite ruke iza glave tako da vam laktovi pokazuju upolje i pritisnuti su nazad koliko je moguće. Zadržite pet sekundi. Zatim stavite ruke iza leđa, ponovo držeći laktove upolje i pritisnute unazad koliko god moguće. Zadržite pet sekundi. Uradite svaki pokret pet puta.
3. ISTEZANJE RUKU (STOJEĆI POLOŽAJ)
3. ISTEZANJE RUKU (LEŽEĆI POLOŽAJ)
Lezite na leđa sa rukama sa strane. Podignite ruke iznad glave koliko vam je udobno, sa dlanovima okrenutim jedan prema drugom. Držite 5-10 sekundi. Vratite ruke u stranu i ponovite pet puta.
4. KRUGOVI RAMENIMA
Stanite sa jednom rukom oslonjenom na stolicu. Pustite da vam druga ruka visi i pokušajte da je lagano zamahnete unazad-napred u krug. Ponovite ovaj pokret oko pet puta i pokušajte da to uradite oko dva ili tri puta dnevno. Ovo može biti dobra vežba za zagrevanje.
5. ISTEZANJE RAMENA
Stisnite lopatice unazad i spojite ih i zadržite pet sekundi. Povucite lopatice nadole i zadržite pet sekundi. Opustite se i ponovite 10 puta.
6. ISTEZANJE RAMENA ELASTIČNOM TRAKOM
U rukama držite žutu ili crvenu elastičnu traku, sa prstima savijenim oko njega okrenutim ka unutra. Laktovi treba da budu savijeni u visini struka, tik iznad kukova, a ruke i šake u ravni sa ramenima. Držeći laktove u istom položaju sa strane, istegnite traku do najudaljenije komforne tačke i držite je brojeći do 10. Lagano vratite ruke u liniju sa ramenima. Ponovite ovo 10 puta. Pokušajte da uradite ovu vežbu tri puta dnevno.
7. PRITISAK STOLA UNAZAD
Stojeći uspravno sa leđima okrenutim prema stolu i dlanovima uz njegovu ivicu, lagano gurnite lopatice unazad i ruke uz njega. Ne pokušavate da pomerite sto, samo da biste naišli na njegov otpor. Vežba bi trebalo da pomogne u jačanju mišića oko ramena.
8. KLIZANJE PO STOLU
Sedite uspravno, sa savijenim kolenima i stopalima na podu ispod njih u širini kukova, savijte laktove i oslonite dlanove na spljoštenu tkaninu na stolu ispred vas. Nežno povucite tkaninu napred preko stola, naginjući se od struka i držeći ravna leđa. Gurnite obe ruke koliko vam je udobno, ciljajte da ispravite ruke. Dozvolite vašoj glavi da se polako spusti napred i zadržite pet sekundi. Polako klizite unazad i ponovite.
9. GURANJE VRATA
a) Stanite na dovratak sa laktom savijenim pod pravim uglom i privijenim uz telo. Zadnji deo vašeg zgloba treba da bude pritisnut na okvir vrata. Pokušajte da gurnete ruku ka spolja, uz okvir vrata. Zadržite pet sekundi. Uradite ovo 10 puta na jednoj strani, a zatim 10 puta sa drugom rukom na suprotnoj strani okvira vrata. Ako možete, pokušajte da uradite još dva seta, tako da ste uradili ukupno 30 sa svakom rukom. (b) Ovaj put počnite sa drugom rukom i sa laktom pod pravim uglom gurnite dlan prema strani okvira vrata koju ste koristili u delu (a). Zadržite pet sekundi. Uradite ovo 10 puta na jednoj strani, a zatim 10 puta sa drugom rukom na suprotnoj strani okvira vrata. Ako možete, pokušajte da uradite još dva seta, tako da ste uradili ukupno 30 sa svakom rukom.
9. ZAKLJUČAK
Bolovi u ramenima predstavjaju čest problem i mogu značajno uticati na kvalitet života.
Profesionalni tim ordinacije Tendo Vaš Fizijatar na čelu sa Prof. dr Emiija Dubljanin Raspopović tu je da Vam pomogne stručnim pregledom fizijatra i profesionalnim pristupom tima fizioterapeuta.
ZAKAŽITE PREGLED!