Specijalista za Lečenje Bola u Kolenu i Natkolenici

1. MUČI VAS BOL U KOLENU?

Bol u kolenu je Vaš problem? Patite li od nestabilnosti kolena? Da li imate otok kolena? Hodate li otežano? Da li Vas bol u natkolenici ometa u obavljanju vaših svakodnevnih ili sportskih aktivnosti?

2. BOL U KOLENU I NATKOLENICI - ČESTI UZROCI

Uzroci bolova u kolenu mogu biti raznovrsni, a neki od najčešćih su:

Iliotibijalni sindro
Tendinitis/tendinopatija kvadricepsa
Istegnuće ili ruptura kvadricepsa
Povreda mišića zadnje lože
Povrede meniskusa
Povrede ligamenata kolena
Patelarni tendinitis (skakačko koleno)ž
Bekerova cista
Patelofemoralni bolni sindrom
Osgood Schlatter-ova bolest
Hondromalacija čašice
Iščašenje čašice kolena
Osteoartritis kolena (gonartroza)

1. Iliotibijalni sindrom

Bol u kolenu često je porekla sindroma iliotibijalne trake. Ovo bolna povreda nastaje zbog preopterećenja kolena. Uzrok povrede je prekomerni pritisak iliotibijalne trake na masno jastuče u predelu spoljašnje strane kolena pri određenim aktivnostima.

Pacijenti se žale na bol u predelu spoljašnje strane kolena. Može postojati i otok na tom mestu, kao i preskakanje kolena prilikom njegovog savijanja i ispravljanja.

Slabost određenih mišićnih grupa i trenažne greške najčešći su uzroci nastanka ove povrede.

Iliotibijalni sindrom je jedan od najčešćih razloga „trkačkog kolena“.

2. Povreda mišića zadnje lože

Bol u natkolenici može nastati zbog povrede mišića zadnje lože. To su veoma česte povrede u sportu. Simptomi kod povrede ove mišićne grupe su različiti. Pacijenti se mogu žaliti na intenzivan bol u natkolenici (sa zadnje strane) pri trčanju ili samo tup bol koji se postepeno pojačava. Upečatljiv je gubitak snage, eksplozivnosti i performanse u sportu.

3. Povreda meniskusa

Povrede meniskusa su veoma česte. Ona tipično nastaju na dva načina. Prvi način podrazumeva povrede u sportu. Drugi podrazumeva postepen nastanak u sklopu gonartroze, kada je reč o degenerativnim rascepima meniskusa. Najčešći simptomi kod povreda meniskusa su:

bol sa unutrašnje ili spoljašnje strane kolena
otežano čučanje ili klečanje
osećaj nestabilnosti u kolenu
otok kolena
blokada kolena

Bekerova cista često prati oštećenja meniskusa. Otok i pritisak u zatkolenoj jami takođe mogu biti prisutni kod Bekerove ciste.

Način lečenja povrede meniksusa zavisi od vrste povrede i od vrste rascepa meniskusa. U većini slučajeva lečenje je neoperativno. Samo u pojedinim slučajevima neophodno je hirurško lečenje.

4. Povrede prednjeg ukrštenog ligamenta kolena

Povrede prednjeg ukrštenog ligamenta najčešće nastaju u sportovima kao što su fudbal, košarka i skijanje. Može nastati istegnuće ili potpuni prekida (ruptura) prednjih ukrštenih ligamenata.

Bolovi u kolenu, otok i ograničeni pokreti prate sveže povrede prednjih ukrštenih ligamenata. Pacijenti se kasnije žale na osećaj nestabilnosti u kolenu.

Lečenje zavisi od stepena oštećenja ligamenta, godina i aktivnosti pacijenta. Ukoliko se radi o aktivnim rekreativcima, ili profesionalnim sportistima uvek se savetuje operativno lečenje ove povrede.

Rehabilitacija nakon povrede prednje ukrštene veze veoma je kompleksna

Sa rehabilitacijom je neophodno započeti odmah nakon povrede. Ona je važna za smanjenje otoka, obnavljanje pokretljivosti povređenog kolena i snage natkolene muskulautre.

Nakon operacije prednjeg ukrštenog ligamenta („ligamentoplastika“) spovodi se fizikalna terapija. Cilj je da se smanje bol, otok i postepeno poveća obim pokreta. U procesu oporavka veoma je važno poštovati mere predostrožnosti kojima se štiti graft u procesu zarastanja. U kasnijoj fazi ciljevi rehabilitacije su potpuni oporavak mišićne snage, postepen povratak trčanju i drugim sportskim aktivnostima.

Tokom oporavka sprovodi se redovno merenje mišićne snage i funkcionalno testiranje na platformama sile, kako bi se izvršila objektivna procena da li je sportista spreman za sledeći korak u procesu rehabilitacije.

5. Povrede kolateralnih ligamenta kolena

Povrede medijalnog kolateralnog ligamenta najčešće nastaju tokom sporta ili padom. Često su udružene sa povredom medijalnog meniskusa.

Povrede unutrašnjih ligamenata kolena mogu biti različite težine. Prate ih otok, bol i ograničeni pokreti u kolenu.

Ukoliko se povreda unutrašnjih ligamenata kolena ne leči adekvatno, kasnije se može javiti nestabilnost kolena.

Način i trajanje lečenja zavise od težine povrede. Najčešće nije potrebno hirurško lečenje.

6. Patelarni tendinitis (skakačko koleno)

Upala patelarne tetive drugačije se naziva skakačko koleno. Ukoliko je povreda akutna reč je tendinitisu, a ukoliko je hronična govorimo o tendinopatji. Upala patelarne tetive nastaje kao posledica preopterećenja patelarne tetive ili tetive kvadricepsa.

Povreda se prepoznaje po bolu sa prednje strane kolena. Bol se provocira aktivnostima, kao što su hod uz i niz stepenice, čučanj i skakanje.

Skakačko koleno se javlja veoma često kod odbojkaša i košarkaša.

Tendinitis patelarne tetive je 4x češći kod muškaraca.

Lečenje na prvom mestu podrazumeva smanjenje aktivnosti i sprovođenje specifičnog protokola vežbi. Cilj vežbi je da patelarna tetiva kroz kontrolisano, dozirano i postepeno opterećivanje ojača. Shockwave terapija se takođe koristi za lečenje.

Veoma je važno da se sagledaju svi faktori rizika koji mogu biti uzrok preopterećenja patelarne tetive tokom skoka i doskoka. Zbog toga funkcionalno testiranje ima važnu ulogu u proceni rizika od budućih povreda.

7. Patelofemoralni bolni sindrom

Ovo oboljenje nastaje kao posledica aktivnosti koje vrše pritisak na zglob između čašice i butne kosti. Te aktivnosti su npr. čučanje, trčanje, skakanje, hod uz stepenice, dugotrajno sedenje i dr. Bol se tipično javlja sa prednje strane kolena, oko ili ispod čašice. Može se javljati i pucketanje i preskakanje ispod čašice.

8. Osgood Schlatter-ova bolest

Osgood Schlatterovo oboljenje se često javlja kod dece. Naročito je često kod dečaka, uzrasta od 13-15 god. koji su sportski aktivni.

Nastaje kao posledica preopterećenja pripoja patelarne tetive u predelu tuberositas tibiae. Ovo se dešava u fazi intenzivnog rasta. Bol se obično javlja na vrhu potkolenice. Najviše je izražen pri trčanju i skakanju. Uz bol može postojati otok.

Fizikalna terapija je važna za lečenje ovog oboljenja. Ona uključuje doziranje aktivnosti, primenu fizikalne terapije i jačanje muskulature nogu.

9. Hondromalacija patele

Iritacije zadnje strane čašice koja je prekrivena hrskavicom dovodi do nastanka hondromalacije patele.

Do ovoga najčšeće dolazi zbog prekomernog trenja čašice o butnu kost i posledične iritacije hrskavice. Uzrok tome je najčešće loša pozicija čašica.

Ovo stanje se najčešće se javlja kod mladih sportista. Čest je kod sportova koji podrazumevaju trčanje, skakanje i čučanje. Može se javiti i kod drugih osoba prilikom hoda uz i niz stepenice.

Potencijalni razlozi su skraćene ITB trake, slabost kvadricepsa i mišića kuka i ravni tabani.

10. Iščašenje čašice

Luksacija patele najčešće se javlja u sportskoj populaciji.

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničkog pregleda i nalaza magnetne rezonance.

Lečenje luksacije čašice može biti konzervativno i operativno. U najvećem broju slučajeva savetuje se konzervativno lečenje.

11. Gonartroza

U osnovi ovog oboljenja leži degenerativni proces. Kod ove bolesti pored hrskavice kolena, zahvaćeni su i kost, sinovijalni omotač, ligamenti i mišići kolena.

Najčešće se javlja u starijoj populaciji, ali se može javiti i kod prekomernog opterećenja kolena.

Česti simptomi su bol prilikom hodanja, stajanja i penjanja uz stepenice, oticanje i ukočenost kolena. Pacijenti se takođe često žale na osećaj pucanja i krckanja u kolenu.

Različite grupe lekova mogu pomoći u lečenju ovog oboljenja. Važnu ulogu ima i primena fizikalnih agenasa za smanjenje otoka i bola. Vežbe jačanja mišića koji daju stablnost zglobu kolena su takođe značajne.

U poodmaklim fazama bolesti neophodno je hirurško lečenje, koje podrazumeva ugradnju veštačkog zgloba kolena. Fizikalna terapija ubrzava i povećava kvalitet oporavka nakon operacije.

3. BOL U KOLENU - DIJAGNOZA

Ako imate bol u kolenu, za postavljanje dijagnoze prvi korak su anamneza i fizikalni pregled.

Pregled specijaliste fizijatra neophdan je da se utvrdi tačan uzrok bola u kolenu i natkolenici.

Anamneza: Vaš lekar će najpre pitati da li ste imali povredu kolena, kao i okolnosti pod kojim se dogodila. Može vas pitati o pririodi vašeg posla ili drugim aktivnostima koje mogu opterećivati leđa. Pitaće vas za vaš bol (intenzitet, lokaciju, dužinu trajanja i intenzitet).
Fizikalni pregled: Fizijatar će najpre pregledati vaše koleno. Pregledom će utvrditi postojanje otoka i stabilnosti kolena. Utvrdiće da li postoji problem sa snagom i motornom kontrolom donjih ekstremiteta.
Imidžing testovi (ultrazvuk mekih tkiva, radiografija i magnet kolena): Ukoliko je potrebno uputiće vas na dodatnu dijagnostiku ili dodatnu konsultaciju drugih specijalista.

Takođe ćete dobiti savet za odgovaraćuje pomagalo i ortozu.

Višak kilograma loše utiče na simptome gonartroze. Zato je u našoj ordinaciji moguće zakazati i pregled nutricioniste. On vam može pomoći oko izrade plana ishrane.

4. LEČENJE BOLOVA U KOLENU

Specijalista fizijatar će napraviti i plan rehabilitacije koji je prilagođen stanju vašeg kolena i proceniti vreme oporavka. Takođe ćete dobiti savet vezan za adekvatnu fizičku aktivnost.

U lečenju bola u kolenu u zavisnosti od faze bolesti i vrste i intenziteta simptoma mogu se savetovati:

1. SMANJENJE OPTEREĆENJA

Tokom prvih 24 do 48 sati nakon što je vaš problem sa kolenom počeo, treba da : odmorite koleno, ali izbegavajte duge periode u kojima se uopšte ne pomerate kada ste budni nežno pomerajte koleno lagano 10 do 20 sekundi svakog sata. Posle 48 sati:

Pokušajte da koristite nogu više, jer vežbanje može pomoći kod dugotrajnog bola
Kada se penjete vodite zdravom nogom. Koristite rukohvat, ako ga ima.
Kada idete nizbrdo, vodite bolnom nogom. Koristite rukohvat, ako ga ima.
Pokušajte da se držite svoje uobičajene rutine, ako možete, jer to može pomoći vašem oporavku. Ovo uključuje boravak ili povratak na posao.

Izbegavajte podizanje teških tereta dok vam bol ne nestane i imate dobar opseg pokreta u kolenu. Vežbe niskog intenziteta , kao što su plivanje i vožnja bicikle mogu biti od koristi biti od koristi kod povrede kolena.

2. BOL U KOLENU – MEDIKAMENTOZNA TERAPIJA

U zavisnosti od simptoma i trajanja oboljenja mogu se savetovati: – analgetici za smanjenje bola – protivupalni lekovi (nesteroidni antiinflamatorni lekovi i kortiskosterodidi) za smanjenje bola i zapaljenja – mišićni relaksansi za neke tipove bola u ledjima za smanjenje mišićnog spazma – neuromodulatorni lekovi ( (antidepresivi, antiepileptici, opiodi) za smanjenje hroničnog bola

3. BOL U KOLENU – FIZIKALNA TERAPIJA

Metode fizikalne terapije zavise od faze povrede ili oboljenja.

Fizikalna terapija kod bola u ledjima najčešće obuhvata:

elektroterapija
magnetna terapija
tekar terapija
indiba
HILT
shockwave terapijaima važnu ulogu u lečenju tendinopatija patelarne tetive.
kineziterapija Mobilizacija zglobova se u početku može postići primenom specijalnog aparata za povećanje pasivne pokretljivosti kolena (CPM)

ukoliko je pacijent sportski aktivan, sa napredovanjem oporavka uvodi se intenzivniji trening snage natkolene muskulature i pliometrijski trening
Specifičan program vežbi ključ je oporavka kod skakačkog kolena

4. BOL U KOLENU – ORTOPEDSKA POMAGALA

Na samomom početku oporavka mogu Vam se savetovati štake ili štap za rasterećenje vašeg kolena. Kod skakačkog kolena patelarna traka može pomoći smanjenju bolova. Takođe, ortopedski ulošci po meri mogu biti od velike koristi za lečenje bolova u kolenu.

5. BOL U KOLENU – PRAĆENJE FUNKCIONALNOG OPORAVKA

Oporavak sportski aktivnog pacijenta i spremnost za povratak sportu pratiće se kroz stalno praćenje simptoma, izometrijsko merenje snage mišića i funkcionalno testiranje na platformama sile i pomoću specijalnih funkcionalnih testova.

5. BOL U KOLENU - VEŽBE

Ukoliko imate bol u kolenu možete raditi sledeće vežbe.

1. RAVNO PODIZANJE NOGE (SEDEĆI POLOŽAJ)

Sedite na svoju stolicu sa ravnim leđima. Ispravite i podignite jednu nogu. Zadržite polako brojanjem do 10, a zatim polako spustite nogu. Ponovite 10 puta sa obe noge.

2. ISTEZANJE MIŠIĆA

Lezite na leđa sa umotanim peškirom ispod skočnog zgloba. Savijte drugu nogu u kolenu. Koristite mišiće ispružene noge da čvrsto gurnete zadnji deo kolena prema krevetu ili podu. Zadržite brojući sporo do pet. Ponovite najmanje pet puta sa svakom nogom. Ova vežba pomaže u sprečavanju trajnog savijanja kolena. Pokušajte da to radite barem jednom dnevno kada ležite.

3. ISTEZANJE NOGE

Sedite na pod sa ispruženim nogama ispred sebe. Polako savijte jedno koleno prema grudima, klizeći stopalom po podu, dok ne osetite istezanje. Zadržite pet sekundi. Ispravite nogu koliko god možete i zadržite ovu poziciju pet sekundi. Ponovite 10 puta sa svakom nogom. Ako ne možete da se spustite na pod, sedite na sofu i koristite dasku ili poslužavnik za čaj kao podlogu za klizanje stopala.

4. RAVNO PODIZANJE NOGE (LEŽEĆI)

Vežbu možete izvoditi na podu ili ležeći u krevetu. Savijte jednu nogu u kolenu. Držite drugu nogu ravno i podignite stopalo tik od poda ili kreveta. Zadržite polako brojanjem do pet, a zatim spustite. Ponovite pet puta sa svakom nogom svako jutro i veče.

5. HOD UZ STEPENICE

Desnom nogom zakoračite na prvi stepenik stepenica. Podignite levu nogu, a zatim se spustite desnom nogom, a potom i levom nogom. Držite se za ogradu ako je potrebno. Ponavljajte sa svakom nogom sve dok više ne možete. Odmorite se jedan minut, a zatim ponovite ovo još dva puta. Dok se poboljšavate, pravite viši korak ili idite po dva stepenika.

6. SEDENJE I USTAJANJE

Sedite na stolicu. Bez upotrebe ruku za podršku, ustanite, a zatim ponovo sedite. Uverite se da je svaki pokret spor i kontrolisan. Ponavljajte sve dok više ne budete mogli. Odmorite se jedan minut, a zatim ponovite još dva puta. Ako je stolica preniska, počnite sa podizanjem sa jastuka na sedištu i uklonite ga kada vam više ne treba.

7. VEŽBE ZA KVADRICEPS SA PEŠKIRIĆEM

Sedite na pod, sofu ili krevet, ispružite noge pravo ispred sebe. Stavite umotan peškir ispod jednog kolena. Gurnite peškir kao da ispravljate koleno. Povucite nožne prste i stopalo prema sebi, tako da osetite kako vam se mišići potkoljenice istežu i da vam se peta odiže od poda. Zadržite 5 sekundi, a zatim se opustite 5 sekundi. Uradite ovo 10 puta, a zatim ponovite vežbu sa drugom nogom.

8. PREKRŠTANJE NOGU

Sedite na ivicu stola, stolice ili kreveta i ukrstite nogu. Gurajte gornju nogu unazad a donju nogu put napred jednu protiv druge dok vam mišići butine ne postanu napeti. Zadržite ovo što duže možete, a zatim se opustite. Odmorite se jedan minut, a zatim ponovite još dva puta. Zamenite noge i ponovite.

Naša Lokacija

Telefon

Email

Radno Vreme