1.Šta je lumbalna diskus hernija?
Diskus hernija je čest uzrok bola u ledjima!
Diskusi su mali jastučići koji se nalaze između kičmenih pršljenova u kičmi. Diskus se sastoji i iz unutrašnjeg jezgra želatinozne konzistencije (nucleus pulposus) i čvrstog spoljašnjeg obruča (anulus fibrosus) koji je sastavljen of fibroznog kolagena.
Funkcija dikusa je da absorbuju pritisak, omoguće penost sile i efikasne pokrete kičme u svim pravcima.
Diskopatija nastaje kada unutrašnja želatinozna supstanca usled pucanja spoljašnjeg fibroznog dela izađe u kičmeni kanal. To može da dovede do iritacije okolnih struktura i različitih simptoma.
Postoje tri stepena hernijacije diskusa - protruzija, ekstruzija i sekvestracija.
Buldging diska se takođe može videti na magentnoj rezonanci, ali ne predstavlja hernijaciju diskusa.
Najčešći simptom diskus hernije su bolovi u kičmi, koji mogu biti praćeni bolovima u nogama.
2. Zašto nastaje lumbalni diskus hernija?
Diskus hernije često nastaju u sklopu prirodnog procesa starenja. Tada je reč o hroničnoj degenerativnoj bolesti diskusa. Sa godinama, sadržaj vode u diskusima se smanjuje. Oni postaju manje fleksibilni, dolazi do njihove protruzije i hernijacije. Ove promene su potpuno fiziološke.
Medjutim usled naglih pokreta kičmenog stuba meko jedro može da probije fibrozni prsten zbog čega nastaje hernijacija diskusa.
Hernijacije diskusa mogu biti i posledica povreda, kao što su padovi, saobraćajni udesi i sportske povrede.
3. Koliko je česta lumbalna diskus hernija?
Diskus hernije su veoma česte!
- 60-80% populacije imaće bol u leđima tokom svog životnog veka
- 50% osoba starih 40 godina ima protruziju diskusa na magnetnoj rezonanci bez ikakvih simptoma
4. Koji su faktori rizika za nastanak lumbalne diskus hernije?
- Godine
- Pol (muškarci su pod većim rizikom od žena)
- Neaktivan način života
- Povreda ledja
5. Da li treba da brinem ukoliko imam lumbalnu diskus herniju?
U najvećem broju slučajeva ne postoji razlog za brigu!
- Promene diskusa su najčešće normalne i vezane su za proces starenja
- Diskopatija može postojati bez ikakvih simptoma i bolova
- Kada postoji bol u kičmi, on ne mora biti znak oštećenja i može biti prisutan iz mnogo razloga
6. Simptomi diskus hernija
Kod diskus hernije ne moraju biti pristutni nikakvi simptomi.
Ukoliko se javljaju najčešći simptomi diskus hernije su:
- Bol u ledjima (lumbalni bol)
- Bol koji se širi u noge i može biti praćen trnjenjem, pečenjem, mravinjanjem i sl. simptomima (išijas)
- Slabost mišića
- Spazam mišića
7. Šta mogu da uradim ako simptome diskus hernije?
U najvećem broju slučajeva ne morate posetiti lekara čim osetite bol u ledjima!
Često će bol proći bez ikakve terapije unutar nekoliko dana.
Pregled kod specijaliste fizijatra zakažite obavezno ukoliko:
- ste mlađi od 18 ili stariji od 50 godina i ukoliko se bol javio prvi put
- ukoliko se bol širi duž jedne ili obe noge
- ako imate oslabljen imunitetom,
- ukoliko ste na terapiji glukokoritikosteroidima
- ako postoje noćni bol, temperatura, gubitak telesne težine
- ukoliko je bol intenzivan
- ako se ne smanjuje tokom šest nedelja
Hitno posetite fizijatra i ako imate:
- izmenjen osećaj u sedalnom predelu
- problem sa mokrenjem ili stolicom
- ako je došlo do povrede ledja
Pregled fizijatra sastoji se iz uzimanja detaljne anamneze i kliničkog pregleda.
Ukoliko je potrebno uputiće vas na dodatnu dijagnostiku, kao što je rendgen kičme, CT skener ili magenta rezonanca. Elektromioneurografija (EMNG) takođe može biti potrebna za utvrđivanje lokalizacije oštećenog nerva. Veoma često dodatna dijagnostika nije potrebna, jer diskopatija u većini slučajeva predstavlja prirodni proces starenja.
8. Da li magnetna rezonanca daje odgovor na sva pitanja?
- Postoje mnogi ljudi koji imaju promene na magnetnoj rezonanci, a nemaju simptome
-
- oko 30% pacijenata bez simptoma starosne dobi 20 god. imaju protruziju diskusa i ovaj broj raste sa uzrastom
- isto važi za buldging diskusa
-
- Veličina hernijacije nije uvek važna
-
- i veliki diskusi mogu da zarastu
- veličina i stepen hernijacije nisu neophodno u srazmeri sa simptomima
-
- Stepen regresije ili resorpcije hernijacije diskusa nije u korelaciji sa kliničkim ishodom
-
- može doći do potpunog prestanka tegoba uprkos tome što su hernijacije diskusa i dalje prisutne na magnetu
-
- Simptomi su kompleksni i multifaktorijalni
-
- moguće je imati veliku kompresiju i blag klinički nalaz ili biti bez simptoma
- moguće je imati i malu kompresiju i značajan klinički nalaz
-
Magnetnu rezonancu ne treba raditi kod pacijenata koji nemaju izražene tegobe ili se simptomi ne smanjuju nakon 4-6 nedelja adekvatnog lečenja!
9. Kako mogu da pomognem sam sebi?
Nastavite da budetet aktivni koliko vam bol dozvoljava!
Mirovanje će u najvećem broju slučajeva imati negativan uticaj na vaš oporavak. Pokušajte da nastavite sa vašim uobičajenim dnevnim aktivnostima koliko god možete. Budite sigurni da na taj način nećete sebi naneti dodatnu štetu. Prilagodite samo svoje aktivnosti bolu!
10. Koliko dugo traje oporavak kod diskus hernije?
U najvećem broju slučajeva bol u kičmi nije razlog za brigu. On često prolazi bez dodatne terapije unutar jedne nedelje.
U 9 od 10 slučajeva bol prolazi u roku od 6 nedelja!
Zavisi od težine bola i simptoma, oporavak prosečno traje 8-12 nedelja.
11. Diskus hernija lečenje
Lečenje diskus hernije u najvećem broju slučajeva sprovodi se neoperativno. Samo u 10% slučajeva potrebno je hirurško lečenje.
Veoma je važno da lečenje vašeg bola u ledjima poverite lekaru fizijatru!
Fizikalna terapija igra veoma važno mesto u oporavku pacijenata sa diskus hernijom. U ranoj fazi lečenja diskus hernije važno je smanjiti bol i povratiti funkcionalnost pacijenta. Različite fizikalne terapije (elektroterapija, magnetna terapija, HILT laser, tekar terapija) mogu uticati na smanjenje bola.
Spinalna trakcija, tj. dekompresija takođe imaju važno mesto u lečenju bola u ledjima i diskus hernije. Ona predstavja metodu istezanja kičmenog stuba primenom mehaničke sile. Istezanjem kičme smanjuje se pritisak na diskuse i druge strukture kičmenog stuba. Na taj način se pospešuje oporavak.
U kasnijoj fazi sa smanjenjem bola savetuju se vežbe za jačanje muskulature trupa. Program vežbi se određuje za svakog pacijenta individualno i uvek sprovode pod nadzorom fizioterapeuta. Veoma je važno oprezno se vratiti sportu nakon ove vrste povrede ledja
U slučaju postojanja sindroma „kaude ekvine” neophodna je hitna operacija. Ovaj sindrom se prepoznaje po bolu u leđima koga prate problemi s mokrenjem ili defekacijom, utrnulost u sedalnom predelu i slabost jedne ili obe noge. U većini drugih slučajeva, operacija se može razmatrati i u slučaju kada adekvatno i dovoljno dugo sprovođeno neoperativno lečenje nema zadovoljavajući rezultat.
12. Da li diskus hernije mogu da nestanu?
Na sreću, diskus hernije mogu da zarastu. Evo slike primera pacijenta kod kojeg je došlo do značajne regresije diskus hernije tokom vremena.
