Diskus hernija simptomi – sve što biste trebalo da znate o tome? |Tendo
Diskus hernija simptomi? Da li su stvarno toliko čest uzrok bola u ledjima kao što se veruje? Retko koja struktura u telu se tako često okrivljuje za uzrok bola kao medjupršljenski disk za bol u leđima. U kliničkoj praksi često se može čuti „imam diskus herniju!“ Ali da li je to baš tako?Diskus hernija simptomi – stvarni uzrok bola u ledjima?
Mali procenat bolova u leđima može se prepisatii diskus herniji!
Najveći deo bolova u leđima je nespecifičan. To znači da diskus hernija simptomi nisu odgovorni za bol u ledjima. Čak preko 85-90%, se ne može pripisati određenoj strukturi u kičmi.
Prema savremenom shvatanju, bolovi u leđima su veoma složeni. Kao što možete razumeti, ne postoje jednostavna objašnjenja za složene probleme.“Diskus hernija je odgovorna za bol u leđima” retko odgovara istini!
Danas se bol u leđima mora posmatrati u širem kontekstu. To znači da postoje različiti faktori koji doprinose nastanku bola u leđima i mogu ga održavati. Tu se ubrajaju, na primer, psihološki faktori, kao što je depresivno raspoloženje, društveni faktori, kao što je nezadovoljstvo poslom i biološki faktori, kao npr. nedostatak vežbanja ili sna.
Zašto nas bole ledja?
Ali vratimo se samim diskusima. Promene na medjupršljenskom disku su najćešće genetski uslovljeni. Zato budite oprezni pri izboru roditelja! Diskus hernija je mnogo manje posledica habanja nego što je posledica mehaničkog naprezanja. U studijama blizanaca pokazano je da su promene na medjupršljenskom disku nezavisne od izbora zanimanja, a time i opterećenja (npr. građevinski radnici naspram kancelarijskih radnika).Diskus hernija simptomi – da li previše opterećujemo kičmu?
Opterećenje i kretanje su neophodni za zdravlje tkiva vašeg tela. To jednako važi za intervertebralne diskove. Dakle, danas znamo da su medjupršljenski diskovi “zdraviji” ako redovno trčite, hodajte ili vozite bicikl. Neaktivnost ubzrava starenje celog tela, pa i medjupršljenskih diskova. Stoga izbegavanje takvih aktivnosti kako bi se poštedeo medjupršljenski disk, kako mnogi stoga je potpuno kontraproduktivno.Medjupršljenski diskovi vole kretanje i opterećenje. Naravno, pri tome se ne misli na ekstremna opterećenja!
Da li medjupršljenski diskus stvarno klizi?
Jedan mit koji postoji, čak i među profesionalcima je da diskovi klize. Ovo je definitivno pogrešno!Medjupršljenski diskovi ne mogu da klize niti da iskliznu! Oni su učvršćeni jakim ligamentima, mišićima i koštanim strukturama.
Jedina stvar koja se može desiti jeste da procuri materijal iz centralnog dela diska (njegovo jezgro) kroz procep fibrorznog prstena koji ga okružuje. To se obično dešava kada je u pitanju diskus hernija.
Ali ni ovaj proces ne mora nužno biti praćen bolom. Jer 19-29% ljudi koji su nasumično odabrani za MR skeniranje saznali su da imaju diskus herniju, a da nisu imali nikakve simptome.
Simptomi diskus hernija – da li je to trajno stanje?
Još jedna dobra vest: dobrih ⅔ svih diskus hernija biva resorbovano od samog organizma!Paradoksalno, čak se ispostavilo da što je diskus hernija izraženiji, veće su šanse za apsorpciju. Fantastično, zar ne? Ali ne zaboravite: apsorpcija nije preduslov za smanjenje simptoma!
Danas znamo da su mnoge operacije diskus hernije nepotrebne i da neoperativnom lečenju i fizikalnoj terapiji treba dati prednost!Operacija je neophodna samo u retkim slučajevima. O njoj uvek treba razmišljati kada postoji paraliza mišića ili poremećaj funkcije mokraćne bešike ili debelog creva. Dakle, postoji mnogo mitova oko diskus hernije. Ono što je međutim sigurno je da su veoma robusni, veoma čvrsto usidreni i da su retko jasan uzrok bola. I oni definitivno ne mogu da iskoče ili izlete! Više o samom lečenju diskus hernije možete pročitati ovde.