Bol u ledjima

Šta je išijas (uklješten nerv) i kako se leči? | Tendo

Ko ne zna šta znači išijas?

Pojam “uklješten nerv” se u narodu koristi da opiše bolove koji zrače u nogu i simptome kao što su trnjenje, mravinjjanje i sl.  Ovi problemi porekla su kičme. Uzrok išijalgije kod mlađih ljudi je akutno nastala diskus hernija. Kod starijih ljudi kod kojih se simptomi razvijaju postpeno razlog je suženje kičmenog stuba uslovljeno starenjem.Prva reakcija pacijenta je najčešće: “ Jao, imam uklještenje nerva!”

Uklješten nerv“ – termin koji plaši mnoge ljude

Termin „uklješten nerv“ za svakog znači nešto drugačije. Nemojte se plašiti! Mi odavno znamo da uklješteni nerv nije dobra metafora za to što se stvarno dešava.  Naučna istraživanja govore da mnogi pacijenti misle da je mehanički pritisak na nerv odgovoran za bol, a operacija koja ga oslobađa jedino rešenje.Ali: nervi ne mogu stvarno da se „uklješte“!Naši nervi su veoma fleksibilni! Oni se ne mogu uklještiti zato što su veoma savitljivi i glatki. Razlog zašto nekada mislimo da nam je nerv uklješten je zato što nervi mogu biti osetljivi na pokret i na njega reagovati bolovima. Zato slobodno izbrišite izraz „uklješteni nerv“ iz vašeg rečnika!

IŠIJAS – upala ili oštećenje nerva

Veoma je zanimljiva činjenica da pritisak na zdrav nerv neće izazvati bolove koji se šire. u nogu  Zanimljivo, zar ne? Zdrav koren nerva je kompletno neosetljiv na pritisak! Da bi bolovi nastali neophodno je postoji zapaljenje. Kad je koren nerva ili njemu pripadajući nerv bolan to predstavlja znak zapaljenja. Koren nerva isto kao zglobovi može biti upaljen, iziritiran, otečen i veoma osetljiv.

Nervi se mogu pomeriti iz svoje pozicije, npr. kod postojanja diskus hernije.  Medjutim, baš tamo gde se nervi povezuju sa kičmenom moždinom ima ekstremno puno mesta. Kompleks koga čini koren nerva zauzima samo jednu trećinu otvora kroz koji nerv napušta kičmu. Ostatak zauzimaju krvni sudovi i masno tkivo. Možete znači zaključiti da je priroda obezbedila dovoljno mesta za nerve, pa samim tim ni uklještenje nerva nije tako jednostavno.

Mnogi pacijenti sa išijasom imaju simptome, kao što su iznenadni napadi bola. Oni se ne mogu predvideti, niti sprečiti. Deluje kao da nervi vode sopstevni život i reaguju bez jasnog razloga. Naravno da se onda brinemo šta se to dešava u našem telu.  Mnogi medjutim priznaju da lakše podnose sa svoje tegobe kada ih bolje razumeju.

Išijas praćen pečenjem, mravinjanjem, trnjenjem i sl. ne znači neophodno da je nerv povredjen. Nervi koji ovako reaguju su osetljivi, ali to ne znači uvek i da su povređeni.

Išijas je naročito aktivan noću. To je normalno i može se objasniti time, da se noću smanji krvni pritisak (tako da nerv ima dobija „lošiju“ krv) i da se noću manje krećemo. Oba faktora mogu iritirati nerv. Isto tako ćete doživeti i da se nerv smiri kada se probudite i ponovo više krećete.

Uklješten nerv lečenje?

Drugačije je kada glavni simptom nisu bol i trnjenje, već prava oduzetost koja može biti praćena kompletnim osećajem za dodir. Kada postoje ovakvi objektivni simptomi govorimo o radikuloopatiji. U ovom slučaju može stvarno postojati poremećaj sprovodjenja nerva. Čak i tada u većini slučajeva nije potrebna operacija. Samo kod teške oduzetosti, kada zahvaćeni deo tela ne može da se pokreće naspram sile zemljine teže ili kada oduzetost veoma brzo napreduje neophodno je hitno razmotriti operaciju. To je isto slučaj kada postoji problem sa mokrenjem ili stolicom. Ne zaboravite samo da se ovo dešava u redje od 1% i da najčešće nema razloga za paniku.

U svim drugim slučajevima, znači u apsolutnoj većini, operativno lečenje dugoročno nema prednost naspram neoperativnog lečenja (fizikalna terapija). Zato se savetuje da se u većini slučajeva prvo proba sa neoperativnim lečenjem u trajanju od min. 12 nedelja.

Zakažite prvo pregled kod lekara specijaliste fizijatra ili neurologa.

Uklješten nerv – fizikalna terapija

Fizikalna terapija nudi veliki broj rešenja za išijalgiju, trnjenje i bol u nozi. Veliki broj elektroproceduraultrazvukmagnet, laserHILT laser i tekar mogu doprineti smanjenju bolova. Spinalna dekompresija je takođe veoma efikasna za smanjenje bola u nozi.

tekar terapija kod bola u nozi

Ostanite zato aktivni. Nervima su potrebna 3 preduslova da bi ostali zdravi ili da bi ozdravili:

  1. Pokret
  2. Dobra vaskularizacija
  3. Prostor

Vežbe, tj. specifični porketi su zato u mogućnosti da ponovo usreće naše nerve, da ih učine manje osetljivim, smanje njihovu iritaciju i povećaju njihovu otpornost.

ZAPAMTITE:

  1. Čak i kada se u našoj kičmi smanji prostor, po pravilu postoji još dovoljna mesta za nerve
  2. Nervi su savitljivi i glatki – ne mogu se stvarno uklještiti.
  3. Trnjenje, čupanje i mravinjanje ne znače da je nerv povredjen. Mnogo češće ovi znaci ukazuju na povećanu osetljivost nerva.
  4. Osetljivi nervi put mozga šalju ponekad neobične signale – mravinjanje, trnjenje, strujni udari i slično. Ne brinite!
  5. U najvećem broju slučajeva prognoza je dobra i nije pogtrebno operativno lečenje
HILT laser kod bola u ledjima

Kako fizijatar može pomoći da se rešite bola u leđima? | Tendo

Imate bol u leđima? Želite da znate kako se leči i kako sami sebi možete da pomognete?

Ove informacije odnose se na pacijente, kod kojih bol u kičmi traje kraće od 6 nedelja.

ŠTA JE BOL U DONJEM DELU LEĐIMA?

Lumbalni bol je onaj koje se javlja ispod rebarnog luka, a iznad sedalnog dela. Veoma je učestao. Većina ljudi tokom svog života doživi bol u leđima. Najčešće ne postoji jasan razlog za nastanak tegoba. Zbog toga govorimo o nespecifičnom bolu u leđima. On je najčešće bezopasan i prolazi za kratko vreme. Tada ne postoje klinički znaci koji ukazuju na ozbiljnija stanja, kao što su zapaljenje ili prelomi kičmenih pršljenova. Ipak, naglo nastili bol u leđima može biti opterećujući i ograničiti vas u obavljanju aktivnosti dnevnog života.

ZAŠTO NASTAJE BOL U DONJEM DELU LEDJA?

Postoji mnogo različitih razloga zašto mogu nastati bolovi u ledjima. Tu se ubrajaju:

  • napeti mišići

  • poremećaj posture (kriva kičma, skolioza, kifoza)

  • prekomerna težina

  • nedovoljno kretanja

  • dugotrajno sedenje

Na bolove u kičmi i njihov tok može uticati svakodnevni lični ili profesionalni stres.

ŠTA MOŽETE DA URADITE SAMI?

  • Kada bolovi u kičmi nastanu iznenada najvažnija je fizička aktivnost. Tu se na prvom mestu odnosi na to da nastavite koliko god je moguće sa aktivnostima dnevnog života. Mirovanje se ne savetuje. Mnoga istraživanja pokazuju da mirovanje ne samo da ne smanjuje tegobe, već ih i pojačava i odlaže oporavak.
  • Privremeno vam mogu pomoći lekovi protiv bolova koji se mogu kupiti bez lekarskog recepta. Čak i oni mogu imati neželjena dejstva. Ukoliko imate neka oboljenja, kao što su visok pritisak, operacije na srcu, problem sa želucem i dr. obaveno se posavetujte sa vašim apotekarom.
  • Male promene mogu rasteriti leđa. Menjajte položaj kod dugotrajnog sedenja ili stajanja. Ukoliko dugo sedite ustanite redovno i napravite nekoliko koraka.

BOL U DONJEM DELU LEDJA – FIZIJATAR PREGLED

Pregled fizijatra na prvom mestu ima za cilj da utvrdi da li su bolovi u kičmi porekla nekog ozbiljnijeg razloga.

Veoma je važno da obavite pregled kod fizijatra ukoliko imate osećaj slabosti u nogama, imate trnjenje u nogama ili problem sa mokrenjem ili stolicom. Oni mogu ukazati na ozbiljniji uzrok bola u leđima.

Pregled fizijatra je neophodan iako bol ne prolazi unutar nekoliko dana.

Pregled fizijatra se sastoji iz anamneze i kliničkog pregleda. To je najčešće dovoljno da se isključi ozbiljniji razlog bola u leđima. Samo u ređim slučajevima, ili ako bolovi ne prolaze unutar 4 do 6 nedelja biće potebna dodatna dijagnostika (rendgen, magnetna rezonanca ili kompjuterizovana tomografija) i laboratorijsko ispitivanje. Nemojte sami ići na snimanja leđa. Uvek je važno da vas prvo pregleda fizijatar.

Nakon pregleda fizijatra u najvećem broju slučajeva savetovaće vam se terapija. Ona se obično sastoji iz medikamentozne i fizikalne terapije. Postoje različite vrste fizikalne terapije koje se mogu savetovati. 

Cilj fizikalne terapije je uvek da smanji bol, spazam mišića i ubrza oporavak. Pored klasičnih fizikalnih terapija, kao što su elektroterapijaultrazvuk i magnetna terapija postoje i savremenije fizikalne procedure. Tu se obrajaju npr. HILT laser tekar terapija. Ove fizikalne terapije omogućavaju brži oporavak. Nekada bol može proći nakon samo nekoliko fizikalnih terapija, dok je nekada potrebno i duže lečenje.

Nakon pregleda fizijatra često ćete dobiti savet za vežbanje. Kineziterapija koja će omogućiti da ojačate muskulaturu vašeg trupa pomoći će vam da u budućnosti imate manje problema sa leđima. Zato nemojte odustajati od vežbanja i uvrstite ga u vaše redovne dnevne aktivnosti!