Sve što biste trebalo da znate o osteoporozi | Tendo

Šta je osteoporoza?

Predstavlja smanjenu koštanu gustinu i narušenu strukturu kostiju. To dovodi do slabljenja kostiju. Na taj način raste rizik za nastanak preloma. Reč je o tihoj bolesti sve dok ne nastane prelom. Prelom može nastati bilo gde, ali najčešće dolazi do preloma ručnog zgloba, kičmenih pršljenova i kuka.

Koji je uzrok osteoporoze?

Sa starenjem se gubi koštana masa, ali neki ljudi gube koštanu masu brže nego što je normalno. Žene gube koštanu masu ubrzano u prvim godinama nakon menopauze. One imaju veći rizik za osteoporozu, naročito ukoliko su rano ušle u menopauzu. Faktori rizika koji takođe doprinose nastanku osteoporoze su određena oboljenja, prelom kuka kod roditelja, pušenje, redovno konzumiranje alkohola, nizak indeks telesne mase, i dr. Upravo zbog toga su strategije očuvanja koštanog zdravlja kako pre, tako i nakon menopauze suštinski važne za svaku ženu.

Dijagnostika osteoporoze – kako?

Dijagnostika osteoporoze sprovodi se merenjem mineralne koštane gustine (DEXA). Osteodenzitometrija je bezbolna procedura. Rezultati sa ovog testa analiziraju se zajedno sa kliničkim faktorima rizicima. Na osnovu toga se određuje rizik za nastanak preloma i savetuje adekvatan terapijski pristup.

Šta možete da uradite da prevenirate osteoporozu?

Za sprečavanje osteoporoze su važni:

  • zdrava ishrana
  • redovno uzimanje suplementa vitamina D
  • redovno vežbanje
  • prestanak konzumranja alkohola i pušenja

Šta podrazumeva zdrava ishrana za prevenciju osteoporoze?

Zdrava ishrana podrazumeva na prvom mestu unošenje dovoljne količina proteina, kalcijuma i vitamina D. Ovakva ishrana je važna za održavanje normalnog koštanog metabolizma i koštane gustine.

Koliko kalcijuma se preporučuje?

Savetuje se unošenje 800–1000 mg kalcijuma dnevno kod muškaraca i žena starijih od 50 godina. Preporuka je da se kalcijum kad god je to moguće unosi putem namirnica.  Mleko, jogurt i većina sireva su naročito bogati kalcijumom. Njihova prednost je što su istovremeno bogate i proteinima. Određene vrste povrća (nrp. brokoli),  ribe (losos i sardine), voća i orašastih plodova su bogati kalcijumom. Dnevni unos kalcijuma može se izračunati putem brojnih online alata. Ukoliko se ne unosi dovoljno kalcijuma ishranom, savetuje se dodatni unos putem kalcijumskih suplemenata. 

Koliko vitamina D je potrebno i kako ga unositi?

Preporučena dnevna doza vitamina D kod muškaraca i žena starijih od 50 godina iznosi 800 internacionalnih jedinica.
Glavni izvor vitamina D predstavlja sunce. Naša koža proizvodi vitamin D pod dejstvom UV zraka. Koliko će se vitamina D proizvesti pod uticajem sunčevih zraka zavisiće od nadmorske visine, korišćenja zaštitne kreme, smoga, pigmentacije kože, doba dana i drugih faktora.

Mali broj namirnica je prirodno bogat vitaminom D. Samo 20% ukupno potrebnog vitamina D se može uneti putem ishrane. . Zbog toga je nadoknadjivanje vitamina D putem suplemenata u većini slučajeva neophodno.

Koju ulogu imaju proteini u lečenju osteoporoze?

Proteini su izvor esencijalnih aminokiselina. Advekatan unos proteina je važan za izgradnju koštane mase tokom detinjstva i pubereteta. Jednako je važan za održavanje koštane mase tokom procesa starenja. Smanjen unos proteina kod starijih takodje dovodi do smanjenja mišićne mase i snage, što predsavlja rizik za nastanak pada.

Šta podrazumeva zdravo vežbanje za prevenciju i lečenje osteoporoze?

Fizička aktivnost igra važnu ulogu u prevenciji i lečenju osteoporoze. Za osteoporozu je uvek važno izvoditi vežbe sa opterećenjem. 

Savetuju se aerobne vežbe. One mogu biti slabijeg ili umerenog intenziteta (npr. hod napolju ili na traci) ili višeg intenziteta (tenis, intenzivan aerobik, ples, trčanje). Prilagođavaju se mogućnostima pacijenta i riziku za nastanak preloma.

Pored toga važno je izvoditi vežbe sa tegovima, elastičnim trakama, ili na mašinama u teretani.

Vežbe se prilagođavaju mogućnostima pacijenta, kao i riziku od nastanka preloma. Zato je veoma važno vežbe sprovoditi pod nadzorom fizioterapeuta. Inovativni način vežbanja predstavlja okluzivni trening. Kod ovog načina vežbanja omogućava se postizanje istih rezultata sa malim opterećenjem kao pri vežbama sa značajno većim opterećenjima.

Koji se lekovi koriste za lečenje osteoporoze?

Kod pacijenata sa dijagnozom osteropoze ili visokim rizikom za nastanak preloma savetuje se farmakološka terapija. Neophodan je pregled lekara fizijatra ili reumatologa koji će vas posavetovati koji je lek najbolji za vas.

Najčešće korišćeni lekovi za lečenje osteoporoze su bisosfonati. Oni predstavljaju prvu terapijsku liniju, kojom se sprečava razgradnja koštane mase. Novija teapija za lečenje osteoporoze je Denosumab, koji predstavlja monoklonska antitela. Teriparatid povećava stvaranje koštane mase. Preporučuje se samo kod težih formi osteoporoze.