Diskus hernija – šta je stvarno istina u vezi sa ovim oboljenjem?

Da li je diskus hernija stvarno toliko čest uzrok bola u ledjima kao što se veruje? Retko koja struktura u telu se tako često okrivljuje za uzrok bola kao medjupršljenski disk za bol u leđima. U kliničkoj praksi često se može čuti „imam diskus herniju!“ Ali da li je to baš tako?

Da li je diskus hernija stvarno uzrok bola u ledjima?

Sada znamo da je samo mali procenat bolova u leđima specifičan i da može da se pripiše medjupršljenskim diskusima. Najveći deo bolova u leđima je nespecifičan. Čak preko 85-90%, se ne može pripisati određenoj strukturi u kičmi.

Prema savremenom shvatanju, bolovi u leđima su veoma složeni. Kao što možete razumeti, ne postoje jednostavna objašnjenja za složene probleme. “Kriv je medjupršljenski disk” zato retko odgovara istini.

Danas se bol u leđima mora posmatrati u širem kontekstu. To znači da postoje različiti faktori koji doprinose nastanku bola u leđima i mogu ga održavati. Tu se ubrajaju, na primer, psihološki faktori,  kao što je depresivno raspoloženje, društveni faktori, kao što je nezadovoljstvo poslom i biološki faktori, kao npr. nedostatak vežbanja ili sna.

Zašto nas bole ledja?

Ali vratimo se samim diskusima. Promene na medjupršljenskom disku su najćešće genetski uslovljeni. Zato budite oprezni pri izboru roditelja! Diskus hernija je mnogo manje posledica habanja nego što je posledica mehaničkog naprezanja.U studijama blizanaca pokazano je da su promene na medjupršljenskom disku nezavisne od izbora zanimanja, a time i opterećenja (npr. građevinski radnici naspram kancelarijskih radnika).

Diskus hernija – da li previše opterećujemo kičmu? 

Opterećenje i kretanje su neophodni za zdravlje tkiva vašeg tela. To jednako važi za intervertebralne diskove. Dakle, danas znamo da su medjupršljenski diskovi “zdraviji” ako redovno trčite, hodajte ili vozite bicikl. Neaktivnost ubzrava starenje celog tela, pa i  medjupršljenskih diskova. Stoga izbegavanje takvih aktivnosti kako bi se poštedeo medjupršljenski disk, kako mnogi stoga je potpuno kontraproduktivno.

Da li je diskus hernija trajno stanje?Još jedna dobra vest: dobrih ⅔ svih diskus hernija biva resorbovano od samog organizma. Paradoksalno, čak se ispostavilo da što je diskus hernija izraženiji, veće su šanse za apsorpciju. Fantastično, zar ne? Ali ne zaboravite: apsorpcija nije preduslov za smanjenje simptoma!

Danas znamo da su mnoge operacije na medjupršljenskim diskovima nepotrebne i da neoperativnom lečenju i fizikalnoj terapiji treba dati prednost!

Operacija je neophodna samo u retkim slučajevima. O njoj uvek treba razmišljati kada postoji paraliza mišića ili poremećaj funkcije mokraćne bešike ili debelog creva.

Dakle, postoji mnogo mitova oko naših medjupršljenskih diskova. Ono što je, međutim, sigurno je da su veoma robusni, veoma čvrsto usidreni i da su retko jasan uzrok bola. I oni definitivno ne mogu da iskoče ili izlete!

Medjupršljenski diskovi vole kretanje i stres. Naravno, pri tome se ne misli na ekstremna opterećenja!

Da li medjupršljenski diskus klizi?

Jedan mit koji postoji, čak i među profesionalcima, je da diskusi klize. Ovo je definitivno pogrešno!

Medjupršljenski diskovi ne mogu da klize niti da iskliznu. Oni su učvršćeni jakim ligamentima, mišićima i koštanim strukturama.

Jedina stvar koja se može desiti jeste da procuri materijal iz centralnog dela diska (njegovo jezgro) kroz procep fibrorznog prstena koji ga okružuje. To se obično dešava kada je u pitanju diskus hernija.

Ali ni ovaj proces ne mora nužno biti praćen bolom. Jer 19-29% ljudi koji su nasumično odabrani za MR skeniranje saznali su da imaju diskus herniju, a da nisu imali nikakve simptome.

Da li je diskus hernija trajno stanje?

Još jedna dobra vest: dobrih ⅔ svih diskus hernija biva resorbovano od samog organizma. Paradoksalno, čak se ispostavilo da što je diskus hernija izraženiji, veće su šanse za apsorpciju. Fantastično, zar ne? Ali ne zaboravite: apsorpcija nije preduslov za smanjenje simptoma!

Danas znamo da su mnoge operacije na medjupršljenskim diskovima nepotrebne i da neoperativnom lečenju i fizikalnoj terapiji treba dati prednost!

Operacija je neophodna samo u retkim slučajevima. O njoj uvek treba razmišljati kada postoji paraliza mišića ili poremećaj funkcije mokraćne bešike ili debelog creva.

Dakle, postoji mnogo mitova oko naših medjupršljenskih diskova. Ono što je, međutim, sigurno je da su veoma robusni, veoma čvrsto usidreni i da su retko jasan uzrok bola. I oni definitivno ne mogu da iskoče ili izlete!