Najnovija istraživanja koja se odnose na lečenje ove povrede ukazuju da terapijski pristup treba da bude aktivan (vežbe) i kontinuiran.
Ovo su 10 stvari koje treba da izbegavate kada imate problem sa bolom u tetivama u nogama:
1. Nemojte mirovati!
“Use it or lose it” najbolje opisuje situaciju koja se dešava kod tetiva ukoliko mirujete. Mirovanje smanjuje toleranciju tetive na opterećenje. Takođe smanjuje snagu mišića, dovodi do promena u mozgu, koje za posledicu imaju smanjen kapacitet sportiste za opterećenje.
Adekvatno lečenje treba da podrazumeva smanjenje “lošeg” opterećenja (npr. skakanje, sprint, i dr.) i uvođenje “dobrog” opterećenja. Po smanjenju i stabilizaciji bola (što se dokazuje i svakodnevno proverava specifičnim testom opterećenja), opterećenje se može postepeno povećavati, kako bi se povećao i kapacitet tetive za opterećenje.
2. Nemojte raditi pogrešne vežbe!
Izbor vežbi mora biti zasnovan na razumevanju pravilnog načina opterećivanja tetiva. Vežbe koje ne adresiraju sposobnost tetive da preuzme opterećenje, dugoročno neće dati rezultat. Već u ranim fazama oporavka kod tendinopatija mogu se raditi adekvatne vežbe sa opterećenjem u sporom tempu. Suprotno tome, istezanje može dovesti do kompresije tetive na njenom pripoju, što treba izbegavati u ranim fazama rehabilitacije.
3. Pasivne metode su pomoć, a ne osnova lečenja tendinopatija!
Različiti vidovi fizikalne terapije mogu da dovedu do smanjenja bola, i na taj način mogu da pomognu da se što pre i efikasnije započne sa programom jačanja. One nisu dugoročno rešenje, jer ne povećavaju sposobnost tetive da preuzima opterećenje! Ukoliko se lečenje tendinopatija zasniva samo na fizikalnim agensima, kao što su npr. elektroterapijom shock-wave (terapija udarnim talasima), bol će se vratiti kada se tetiva ponovo optereti.
4. Izbegavajte injekcione tehnike!
Istraživanja visokog kvaliteta pokazuju da sve raspoložive injekcione terapije (kortikosteroidi, PRP i dr.) mogu imati samo pozitivan kratkoročan efekat, jer mogu da smanje bol svojim efektom na nerve. Dugoročne strategije moraju se zasnivati na vežbama koje povećavaju toleranciju tetive za opterećenja.
5. Nemojte ignorisati bol!
Bol je način na koji nam naš organizam pokazuje da je opterećenje preveliko. Bol u tetivama se obično povećava 24h nakon preopterećenja! Zbog toga je upravo bol kriterijum koji određuje koliko opterećenje tetiva može da podnese, odnosno kako se program vežbi dozira. Svako pojačanje bola na dnevnom testu opterećenja, kojim se evaluira rehabilitacija je znak preopoterećenja tetiva. Sa druge strane odsustvo bola je znak da se može nastaviti sa započetim programom, ili da se on može i povećati.
6. Nemojte istezati tetive!
Pored opterećenja koje postoji pri određenoj aktivnosti (kao što je trčanje), postoje i kompresivne sile na mestu koštano-tetivnog pripoja kada je tetiva najviše izdužena. Istezanje zato samo dodaje kompresivne sile koje dodatno oštećuju tetivu. Istezanje u stojećem položaju može delovati naročito provokativno na tetivu.
7. Nemojte masirati tetive!
Tetiva kola je bolna ukazuje na to da je preopterećena i iziritirana. Masaža ili frikcija tetiva mogu povećati bol. Suprotno tome masaža odgovarajućeg mišića može prijati.
8. Nemojte se rukovoditi različitim snimcima tetive (ultrazvuk, magnetna rezonanca, rendgen) za postavljanje dijagnoze ili davanje prognoze!
Nalazi Vaših tetiva na ultrazvuku i magnetnoj rezonanci mogu da Vas uplaše, isto kao reči lekara kao što su npr. „degeneracija“ . Međutim postoje dobri dokazi da patološki izmenjena tetiva može da toleriše opterećenje, naročito kada se ono postepeno povećava. Zato same promene tetive na snimcima nemaju značajan dijagnostički i prognostički značaj.
9. Nemojte brinuti da će Vaša tetiva da pukne!
Bol ima zaštitni mehanizam i štiti Vas od preopterećenja. Većina ljudi kod kojih tetiva pukne nikada nisu imali bol i simptome tendinopatije, iako je njihova tetiva bila patološki izmenjena.
10. Nemojte skraćivati period oporavka!
Skraćivanje procesa rehabilitacije nije moguće. Morate razumeti da je tetivama potrebno vreme kako bi ojačale i povećale svoj kapacitet za opterećenje. Iako je za to potrebno značajno vreme (do 3 meseca i više) dugoročni efekti su dobri sa adekvatnom rehabilitacijom.
To ne znači da morate 3 meseca ići svakodnevno na terapiju, ili da morate obustaviti trčanje, ali znači da tokom tog vremenskog perioda stalno radite odgovarajuće vežbe. Kratkoročne terapije bilo koje vrste mogu dovesti samo do prolaznog smanjenja tegoba. Bol će se najčešće ponovo javiti kada se tetiva ponovo optereti.
Zaključak
Rehabilitacija koja se zasniva na adekvatnom i dobro doziranom programu jačanja je najefikasniji način lečenja bola u tetivama. Progresivni program koji započinje vežbama jačanja, i kasnije obuhvata i specifičnije vežbe opteretiće tetivu adekvatnim vežbama i dati najbolje dugoročne rezultate.
Najnovija saznanja vezana za trkačke povrede donosi nam tendo.rs